Advokati traže da se notarima zabrani rad

Po tužbi Advokatske komore Beograd (AKB) protiv Komore javnih beležnika (JBK) u Višem sudu u Beogradu održano je ročište na kojem se raspravljalo o predlogu advokata da se notarima zabrane poslovi na zaključivanju ugovora i izrekne privremena mera do donošenja odluke o tužbenom zahtevu.

AKB je podnela je tužbu protiv Komore javnih beležnika, jer smatra da je osnovana nezakonito, te da su svi njeni akti ništavni, dok JBK odgovara da je tužba advokata nedozvoljena i da Viši sud nije stvarno nadležan da reševa o zakonitosti statuta JBK, kao i da je tužba neblagovremena.

Kao privremenu meru advokati traže da se Komori javnih beležnika zabrani da "vrši aktivnosti kojima se organizuje rad javnih beležnika" u vezi sa poslovima zaključenja ugovora u formi javnobeležničkog zapisa, a za koje je Zakon predvideo njihovu nadležnost.

"Ako imate nekoga ko vam uzima hleb, onda morate da kažete da on ne valja ne samo zato što vam uzima hleb, nego zato što to ne radi po zakonu", kaže Nebojša Avlijaš iz Advokatske komore Beograda.

Avlijaš dodaje da advokati tužbu ne bi mogli da podnesu da su se notari konstituisali po zakonu.

"To je naš pravni interes, da nekoga ko nas onemogućava u radu, da sprečimo njegov rad", ističe Avlijaš.

JBK na navode adovkatske komore odgovara da je ona profesionalno udruženje sa javno pravnim ovlašćenjima te da Statut Komore nije pojedinačni, već opšti pravni akt i da shodno tome ocenu njegove zakonitosti može vršiti samo Ustavni sud.

"Mi smatramo da je tužba pre svega ima propagandni cilj a ne pravni, kaže predsednik Javnobeležničke komore Miodrag Đikanović. Prema njegovim rečima, to je jedan od pokušaja da se pritiskom izdejstvuju određene promene i ciljevi advokata.

Na ročištu je, kako je dodao, JBK podsetila i da je tužba AKB neblagovremena jer nije podneta u zakonskom roku od 15 dana od dana saznanja za konkretni akt.

"Ako je za izbor za predsednika JBK saznala iz evidencije Agencije za privredne registre 18. avgusta, a tužbu podnela 23. oktobra očigledno je da je tužba neblagovremena jer je podneta nakon isteka zakonskog roka od 15 dana od dana saznanja", napomenuo je predsednik JBK.

Na današnje ročište je, posle više od stotinu dana, koliko advokati protestuju, uvelo jednog advokata u sudnicu. Dozvolu Komore je dobio, kaže, jer štiti profesiju.

Nebojša Avlijaš ističe da je na ročište izašao u svojstvu člana Komore. "Komora nije moj klijent, ja ovaj izlazak neću naplatiti", napominje Avlijaš.

Izmenama zakona, pre dva meseca, advokatima je vraćena mogućnost da sastavljaju ugovore o prometu nekretnina. U toku su pregovori advokata i Ministarstva pravde o dodatnim izmenama zakona o javnom beležništvu i pratećim propisima.

Advokati u svojoj tužbi navode da je Zakonom o javnim beležnicima predviđeno da se Komora javnih beležnika osniva u roku od 15 dana od imenovanja 100 javnih beležnika, što se međutim nije dogodilo, jer su imenovana svega 94 beležnika 1. avgusta 2014. godine.

AKB je u svojoj tužbi takođe obrazložila da tužena Komora javnih beležnika sastavljanjem ugovora o priometu nepokretnosti u formi javnobeležničkih zapisa, kao "nezakonito konstituisana, neovlašćena organizacija svakodnevno nanosi štetu advokaturi kao samostalnoj i nezavisnoj, Ustavom uspostavljenoj službi koja organizuje rad advokata, čini nenadoknadivu materijalnu i nematerijalnu štetu".

Komora javnih beležnika osnovana je 15. avgusta, a beležnici su počeli sa radom 1. septembra.

Advokati su započeli štrajk pre više od tri meseca tražeći izmene Zakona o javnim beležnicima i pratećeg seta zakona, nezadovoljni pojedinim nadležnostima koje je zakon ekskluzivno, kako tvrde, dodelio javnim beležnicima.

Beogradski advokati štrajkuju od 10. septembra, a kolege iz cele Srbije su im se pridružile nedelju dana kasnije 17. septembra.

broj komentara 8 pošalji komentar
(ponedeljak, 29. dec 2014, 12:00) - Pravnik [neregistrovani]

Ocena zakonitosti podzakonskih akata

Tužba nije promašena, tj pretpostavljam da se njom traži utvrdjivanje ništavosti odluke o formiranju Komore Beležnika, što je moguće pred redovnim sudovima. Naume redovni sudovi ne mogu da promene propise ali mogu da ukinu autonomne izvore prava i pojedinačne pravne akte. To je ocena zakonitosti podzakonskih akata u pojedinačnim pravnom slučaju i u potpunosti je u skladu sa ustavom i zakonom.

(subota, 27. dec 2014, 08:45) - anonymous [neregistrovani]

zakonitost

Koliko zaradjuju advokti kada mogu da ne rade mesecima?

(subota, 27. dec 2014, 08:32) - anonymous [neregistrovani]

zakonitost

Tri meseca, AKS nas je sve zavlacila i uspela u nameri da se razgovori vise ne vode o vodjenju poslovnih knjiga i izdavanju fiskalnih racuna. Zasto? Ocigledno je da bi zakonskim postupanjem bilo vidljivo ko i koliko naplacije i koje usluge. Vrhunac cinizma je sto AKS smatra da je Bogom dana i da nije moguce formirati drugu komoru?

(petak, 26. dec 2014, 20:24) - anonymous [neregistrovani]

malo nejasno

Srbija hoce u EU pa zasto onda ne uskladi svoj zakon prema Evropskom i tu se stavlja tacka na citav teatar sa advokatima i notarima .

(petak, 26. dec 2014, 18:18) - anonymous [neregistrovani]

svaka vam cast advokati

borite se i istrajte jer ste u pravu i jer se borite i za nas gradjane koji bi od marta morali da placamo enormne takse za koje nemamo prihode.naime tada bi trebalo da sudovi prestanu sa overom.borite se za sve nas i hvala vam na tome...

(petak, 26. dec 2014, 16:23) - anonymous [neregistrovani]

Utvrđivanje činjenica

Ako je propisano da je za konstituisanje JBK potrebno da je imenovano 100 javnih beležnika,a njih je imenovano svega 94,onda je JBK nezakonito formirana,pa su i akti JBK nezakoniti.Ne radi se ovde o oceni zakonitosti Statuta JBK,već o utvrđivanju činjenice da li je JBK zakonito formirana,zašta je nadležan redovan sud.

(petak, 26. dec 2014, 16:23) - anonymous [neregistrovani]

laza i paralaza

Ako su advokati u strajku,pa kako su onda zastupali tuzbu pred sudom.Oni jedino ne zastupaju pred sudom,a inace sve naplate i poslove svakodnevno obavljaju.Niko nikada nije pisao koja je poreska osnovica za oprezivanje advokata,a inaCE JE ISPOD PROSECNE ZARADE u Srbiji.Posto je veci broj notara podneo zahtev za prestanak rada,najverovatnije zato sto basnoslovno zaradjuju,eto sanse da vecni nezadovoljnici postanu notari i bogate se.Uzgred zasto ne pristanu da kao svi pa,i notari izdaju fiskalni racun.

(petak, 26. dec 2014, 16:06) - anonymous [neregistrovani]

Tesko do resenja

Ni jedna odluka nece doneti zadovoljenje za sve tri strane - ministarstvo, advokati, notari.
Najbolje da se nadju negde na sredini.
Inace me iznenadjuje sto sve ovo traje vec tri i po meseca i ne vidi se kraj. Na pocetku se pricalo da neki tajkun(i) stoje iza strajka, ali sada se vidi da to nije istina, jer 99 % advokata u Srbiji istrajava u zahtevima.
Koji tajkun bi mogao da finansira 5-6.000 advokata koji su u strajku ? A i otkrilo bi se.