Stogodišnjica Kolubarske bitke

Uz vojne i državne počasti obeležena je stogodišnjica Kolubarske bitke, najznačajnije bitke vojske Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu.

Svečanu litugriju služio je patrijarh srpski Irinej, a ceremoniji je prisustvovao i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Predsednik Nikolić je položio prvi venac kraj spomen-kosturnice junacima Kolubarske bitke. Vence i cveće položili su i ministri Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić, načelnik generelštaba VS Ljubiša Diković, potomci vojvode Živojina Mišića, predstavnici diplomatskog kora, udruženja boraca koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova Srbije.

Predsednik Nikolić je u obraćanju naveo da je nemoguće govoriti o prvoj godini rata koji je pre jednog veka zahvatio čitav svet a da se ne spomenu dve pobede srpske vojske koju su presudno doprinele jačanju, a potom i konačnoj pobedi saveznika.

Kolubarska bitka je, prema Nikolićevem rečima, bila senzacija i za osvajače i za saveznike, možda i za Srbe, istakavši da se proučava na bezmalo svim vojnim akademijama sveta kao primer vojne veštine, generalske odvažnosti, taktike i strategije.

"Srbe ne možeš da pobediš, osim ako ih ne podeliš. To je poruka naših velikih predaka sa Kosova, sa Kolubare i Suvobora, sa Kajmakčalana i Soluna. Tada Srbi nisu slabili svoje jake ljude jer se zna da slabljenjem jakih pojedinaca slabiš svoju naciju pred neprijateljem", rekao je Nikolić.

Uporedio je bitku na Kolubari sa biblijskom borbom Davida i Golijata rečima da je mala Srbija velika u svojoj nepodeljenosti, u svom jedinstvu, neposredno ratovala sa jednom ogromnom imperijom, a posredno sa četiri imperije i ponovo pobedila.

Nikolić je rekao i da je svako vojničko iskustvo i znanje tada govorilo da je srpska vojska Veliki rat dočekala premorena od Balkanskih ratova, desetkovana i promrzla, gladna i bosonga, sa puškama, ali bez municije.

"Kolubarska bitka je najveća perjanica u slavnoj i pobedničkoj ratnoj epopeji Srbije, ne samo u Velikom ratu. Dobijena je koliko veštinom vojskovođa toliko i predanošću svakog vojnika. Tokom bitke pokazalo se junaštvo, posle bitke redak primer čojstva. Videlo se i tu ko je od čega sazdan i kakav trag ostavlja za sobom u večnosti", rekao je Nikolić.

Kako je rekao predsednik, nema društva u kome formalno obrazovanje može da zatre ili makar potamni sjaj slave predaka i dodao da niko ne može da nam oduzme priče dedova, njihova sećanja koja su prenošena kao najveće porodično blago.

Nikolić je naveo da se danas, srećom, vode drugačije bitke koje od nas traže drugu vrstu mudrosti i taktike.

Predsednik je poručio da ćemo pobediti poštujući porodični zavet da uvek i svuda i u svakoj prilici damo sve od sebe, pokažemo svoje nasleđene vrline, ljubav prema otadžbini "jer nemamo pravo da izneverimo svoje junačke pretke".

"Treba da živimo tako da bi nas prepoznali kao svoje potomke da nekim čudom mogu da siđu među nas, da se neprekidno i kao država i kao narod sećamo najboljih koji su hodali ovom zemljom, onih koji su izginuli da bismo mi ovde stajali kao slobodni ljudi..., da nam bude najvažnije da svaki naš čovek živi u slobodi", rekao je predsednik.

Nikolić je rekao da država do danas ima imena i prezimena tek 50.000 stradalih u Velikom ratu.

"Ostalih milion i sto hiljada nisu na istom spisku niti znamo gde su sve upisana, ako su igde upisana. Ne znamo gde je rodni prag sa kojeg su pošli u vojevanje..., a prošlo je 100 godina", upozorio je predsednik.

Predsednik je svoje obraćanje završio rečima "Živela Srbija".