Lek za manjak lekara

Od dana kada je konkurs najavljen, medicinski radnici čekaju da on bude raspisan, pa da možda konačno dobiju posao. Još, međutim, nisu sabrani podaci s terena, pa ni raspisan konkurs.

Da lekara nema dovoljno, vidi se u gotovo svakoj ambulanti ili bolnici. S druge strane, na birou na posao čeka više od dve lekara. Samo ove godine, u inostranstvo je otišlo 500 specijalista.

"U bolnici u Majdanpeku zatvoreno je dečje odeljenje", "Zbog nedostatka ginekologa žene nema ko da pregleda ", samo su neki od naslova u novinama koji govore o tome da su nam lekari hitno potrebni.

Nema ih u zdravstvenim ustanovama, ali ih ima na birou. Neki su, čekajući, morali da se preorjentišu.

Tridesetosmogodišnji Miloš Simić iz Kragujevca sa diplomom u gepeku i odrađenim stažom vozi mušterije po 12 sati dnevno. Iako je sedam godina studirao medicinu, ni Darku Lazoviću nije ispunjen san da pomaže bolesnima. Onda je završio i školu za automehaničara.

"Od 2009. godine sam na birou, pokušavao sam na raznorazne načine da se zaposlim, što u Kliničkom centru, što u okolnim selima, prigradskim naseljima, međutim, to je bilo bezuspešno", kaže Darko Lazović.

Darko kaže da je devet meseci volontirao na odeljenju plastične hirurgije, a da bi mogao da se prehrani morao je vanredno da završi zanat za automehaničara.

S druge strane, ponegde lekare iz penzije vraćaju na posao jer nemaju odgovarajuću zamenu. Tako je jedan čuveni užički lekar vraćen u ordinaciju iako ima punih 80 godina. Sve to pokazuje da nam, osim lekara, nedostaje i analiza, gde ih je nedovoljno, a gde previše.

"Činjenica je da je ovo dobar čin što se toliko ljudi zapošljava, ali ono što meni nedostaje u celom ovom sistemu to je jedna projekcija koliko nam lekara treba narednih pet, deset godina", kaže Dragan Delić, direktor Lekarske komore Srbije.

Prema njegovim rečima, 60 odsto lekara radi u Beogradu, Vojvodini, a neka sela su ostala bez njih.

"Moramo da napravimo kadrovski plan zapošljavanja i usavršavanja, nedopustivo je da nekih specijalista nema", ističe Delić.

Borba za prijem novih ljudi biće žestoka, jer gotovo da nema ustanove u Srbiji kojoj ne nedostaje kadar.

"Nedostaju pre svega sestre, imamo blizu 500 sestara manje u odonsu na standarde, tako da je posao ugrožen. Ceo posao se dovede u pitanje, teško se organizuje smenski rad - 40 bolesnika, a jedna sestra... To se spolja ne vidi, pacijenti su nezadovoljni", kaže Nebojša Arsenijević, direktor Kliničkog centra u Kragujevcu. 

Prema njegovim rečima, na Klinici za plastičnu hirurgiju rade dva plastična hirurga, a na Neurohirurgiji četiri neurohirurga.

"Najviše problema ima na onkologiji gde nam osim lekara nedostaju i rendgen tehničari... I to povećava i broj ljudi koji čekaju jer bi se ovi ljudi prezračili da rade u više smena. Nedostaje anesteziologa, mi smo dobili sočiva za operaciju katarakte, ali nemamo dovoljan broj instrumentarki, tehničarki, nedostaje radiologa", kaže Zoran Radovanović, direktor Kliničkog centra u Nišu.

Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Radan Džodić kaže da toj ustanovi fale najviše zdravstveni saradnici.

"Mi imamo radiologa, ali treba nam još. Fale nam fizičari na radioterapiji, koji planiraju zračenje. Nisu samo doktori i medicinski tehničari deficitarni, već i takozvani zdravstveni saradnici bez kojih ovakva ustanova ne može da funkcioniše... Dešava nam se da se ljudi ovde edukuju, obuče pa odu, to je problem", rekao je Džodić.

Dodaje da im nedostaju i anesteziolozi, endoskopisti, specijalisti gastroenterologije. 

Iz Ministarstva zdravlja još nema potvrde kada će konkurs za prijem 343 lekara i 333 medicinske sestre i tehničara biti raspisan, gde će biti otvorena nova radna mesta, i za koje specijaliste.

Kako je saopšteno, još uvek se obrađuju zahtevi zdravstvenih ustanova za prijem novih kadrova, i priprema materijal za raspisivanje konkursa.