Vremeplov (2. novembar 2014)

Petar Prvi Aleksejevič proglašen za cara cele Rusije na današnji dan 1721. godine. Petar Veliki je bio ruski car i imperator, koji je vladao Rusijom od 1682. do 1725 godine. Na presto je došao nakon mnogih dvorskih intriga i zavera. U početku je vladao zajedno sa svojim slabim i bolesnim polubratom, Ivanom Petim, koji je umro 1696. godine. Nakon Ivanove smrti, kad je postao car Rusije i nemilosrdno je ugušio bilo kakav tip otpora, pa čak i u sopstvenoj porodici. Petar je vladao sam do 1724. godine, a potom zajedno sa svojom ženom, Katerinom Prvom. Modernizovao je u to vreme prilično zaostalu Rusiju na društvenom, političkom, vojnom i ekonomskom planu, a u isto vreme vodio je ekspanzionističku politiku, uglavnom ka zemljama koje su izlazile na more. U toku svoje vladavine, pretvorio je Rusiju u vodeću silu tog vremena.

Francuska kraljica Marija Antoaneta, supruga Luja Šesnaestog, rođena je 2. novembra 1755. godine. Kao ćerka Marije Terezije i Fransoa de Lorena, Mariju Antoanetu su od samog rođenja okruživale raskoš, priroda i guvernante. Međutim, od njih je naučila da se lepo oblači, igra i peva, dok su joj istorija, strani jezici i književnost bili manje poznati. Kao što je njena majka oduvek planirala, Marija Antoaneta sa 15 godina odlazi u Versaj kako bi se udala za unuka Luja XVI, francuskog prestolonaslednika. Ovime su odnosi između Francuske i Habsburške monarhije bili ojačani a Marija postala kraljica Francuske. Po izbijanju Francuske buržoaske revolucije 1789. godine kraljica ne pristaje ni na kakav kompromis. Marija Antoaneta biva osuđena za izdaju. Ali i u ovakvim trenucima, polako koračajući do gubilišta, ona je ostala dostojna. Govori se da su njene poslednje reči bile: "Izvinite". Najzanimljivije je to što su one bile upućene dželatu, kojeg je slučajno nagazila.

Slavni engleski književnik i nobelovac Džordž Bernard Šo umro je na današnji dan 1950. godine. Engleski pisac irskog porekla, Šo je bio izraziti satiričar i jedan od od najduhovitijih ljudi 20. veka. U oštrom, ali šaljivom tonu prikazivao je protivurečnosti građanskog društva u Engleskoj. Kroz političke i ekonomske članke, u govorima, kao i veoma značajnim predgovorima za pojedine komade, žestoko se podsmevao lažnom moralu srednje klase u religiji, etici, politici i ekonomiji. Verni sledbenik Ibzenove dramaturgije, Šo je napisao sedamdesetak pozorišnih komada, od kojih su većina "komadi s tezom". Njegove komedije su klasični primer realističke drame, a u dramama retorika preovlađuje nad dramatikom. Najpoznatija dela su mu : "Udovičke kuće", "Zanat gospođe Vorn", "Kandida", "Sveta Ivana", "Đavolov učenik", "Pigmalion", "Čovek i nadčovek", "Oružje i čovek", "Major Barbara", "Fabijanski eseji", "Srž ibzenizma".

1891. - Rođen Milan Budimir, filolog, istoričar književnosti, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, jedan od osnivača Balkanološkog instituta u Beogradu, akademik (Mrkonjić Grad, 02. 11. 1891 - Beograd, 17. 10. 1975)

1910. - Rođen Bogdan Čiplić, književnik, dramaturg i direktor Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (Novi Bečej, 02. 11. 1910 - Beograd, 23. 06. 1989)

1911. - Rođen Odiseus Elitis, grčki književnik, nobelovac (Iraklion, 02. 11. 1911- Atina, 18. 03. 1996)

1913. - Rođen Bert Lankaster (Barton Stiven Lankaster), američki filmski glumac i producent (Njujork, 02. 11. 1913 - Senčri Siti, 20. 10. 1994)

1918. - Kapitulacija Austrougarske u Prvom svetskom ratu označila kraj Habsburške monarhije

1923. - Umro Stevan Aleksić, slikar (Arad, 23. 12. 1876 - Modoš, 02. 11. 1923)

1945. - Rođen Leon Kojen, estetičar, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, politički savetnik predsednika Srbije (Beograd, 02. 11. 1945)

1945. - Umro Petar Drapšin, general (Turija, 15. 11. 1914 - Beograd, 02. 11. 1945)

1950. - Rođen Ljubomir Ljubojević, šahovski velemajstor (Beograd, 02. 11. 1950)

1953. - Rođena Dubravka Zubović, operska pevačica (Zagreb, 02. 11. 1953)

1962. - Umro Stevan Jakovljević, književnik i biolog, profesor Beogradskog univerziteta (Knjaževac, 07. 12. 1890 - Beograd, 02. 11. 1962)

1999. - Umrla Nadežda - Nada Vitorović, slikarka (Priboj na Limu, 18. 10. 1935 - Njujork, 02. 11. 1999)

2004. - Umro Miroslav Dereta, izdavač (Beograd, 30. 03. 1948 - Beograd, 02. 11. 2004)

2004. - Umro Teo van Gog, holandski reditelj i književnik (Vasenar, 23. 07. 1957 - Amsterdam, 02. 11. 2004)

2006. - Umro dr Nikola Mitrović, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu (Šabac, 17. 03. 1932 - Beograd, 02. 11. 2006)

2007. - Umro Pol Vorfild Tibets Džunior, američki pilot aviona "B-29" koji je bacio prvu atomsku bombu na Hirošimu (Kvins, 23. 02. 1915 - Kolumbo, 02. 11. 2007)

2007. - Umro Igor Aleksandrovič Mojsejev, ruski koreograf, balet-majstor Boljšoj teatra, rukovodilac Državnog akademskog ansambla narodnih igara (Kijev, 21. 01. 1906 - Moskva, 02. 11. 2007)

2008. - Umro Borivoje - Bora Ivković, sportski radnik, predsednik Biciklističkog saveza Srbije, predsednik "Trke kroz Srbiju" (Prokuplje, 13. 07.1928 - Beograd, 02. 11. 2008)

2009. - Umro dr Dušan Beleslin, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, direktor Instituta za farmakologiju, član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva (Beograd, 02. 11. 2009)

2011. - Umro dr Miloš Cvetić, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu
(Beograd, 27. 01.1957 - Beograd, 02. 11. 2011)