Nadzor bivših zatvorenika za manje zločina

Stručnjaci kažu da u Srbiji ne postoji dobar sistem nadzora osoba koje su izašle iz zatvora posle odslužene kazne.

Gotovo polovinu života Darko Kostić je proveo u zatvoru. Osuđivan je za ubistvo, silovanja, a robijao je i zbog razbojništava i krađa. Sve se dešavalo u vreme važenja prethodnog krivičnog zakona, znatno blažeg od sadašnjeg, koji ocenjuju kao jedan od najoštrijih u Evropi.

Ministar pravde Nikola Selaković podseća da za teško ubistvo preti kazna od 30 do 40 godina zatvora i da je to najveća kazna u našem kaznenom sistemu. Ističe da nema mesta pričama o blagoj kaznenoj politici.

"Onaj ko odmerava kaznu jeste sudija. Do pravnosnažnosti presude ta izrečena kazna u prvom stepenu prolazi još jednu proveru drugog stepena. Među samim sudijama postoji neka vrsta prakse, standarda, za kakva dela se određuje kakva kazna", objašnjava Selaković.

Podatak da više od polovine osuđenika nije prvi put u zatvoru, struka objašnjava lošim sistemom nadzora i resocijalizacije. Nijedna institucija, upozoravaju, nema obavezu da proveri šta osuđenici rade posle odslužene kazne i kuda se kreću.

"Samo ako ga policajac sretne slučajno pa mu je sumnjiv i kontroliše ga, traži mu podatke, tada može da zna. Inače, nema obavezu ni on to da uradi", navodi kriminolog Zlatko Nikolić.

Međutim, ističe da bi kod nas, bez nekih velikih izmena u krivičnom zakonodavstvu, mogla da se uvede obaveza javljanja jednom mesečno ili jednom u 15 dana po izlasku iz zatvora.

U razvijenijim zemljama sistem nadzora nad bivšim osuđenicima podrazumeva učešće čitavog društva.

"Uređen sistem brine o svakom pojedincu. O njima kada izađu iz zatvora brinu centri za socijalni rad, drugi državni organi. Takođe, možda neka edukacija i neke stvari koje bi promenile njihov život iz temelja", navodi Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

U Ministarstvu pravde kažu da su za bolji sistem nadzora neophodni bolji uslovi u zatvorima.

"Ako imate upravu koja je prebukirana, kao što je bilo 2012. godine maltene 50 odsto, više od 50 odsto ljudi nego što su kapaciteti, u takvim situacijama ne možete da izvršite gotovo nikakav korektivni efekat, da ostvarite bilo kakav korektivni efekat na samog osuđenika", kaže ministar Selaković.

Prošle godine je usvojen tzv. Marijin zakon koji, između ostalog, predviđa registar onih koji su osuđeni za silovanje maloletnika. Za sada, taj registar je prazan, budući da nema pravosnažnih presuda.

Darku Kostiću, osumnjičenom za silovanje i ubistvo Ivane Podraščić (14) iz Batajnice, Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana.