Milionske odštete zbog ujeda pasa lutalica

Mirjana Brkić poslednje četiri godine ne izlazi mirna na ulicu. I dalje se seća noći kada su je napala dva ulična psa.

"Više ne znam gde su me izujedali, vikala sam, 100 automobila je prošlo to je bilo oko devet sati uveče i niko nije stao da ih rastera", kaže Mirjana Brkić.

Ni kompletna medicinska dokumentacija nije joj pomogla da dobije odštetu od grada, a pravdu traži pred sudom.

"Nisam dobila čak ni pismeni odgovor. Ovaj grad nije na strani građana, već na strani pasa", ističe Brkićeva.

A, koga pas ujede, mora i da ga prepozna, bez obzira da li je posle toga usledilo bolničko lečenje, kao u Mirjaninom slučaju.

"Adekvatno podnošenje zahteva je procedura koju svako ko je izujedan mora da prođe. Kada nekog ujede pas, on treba da pozove našu službu Veterinu Beograd, da precizira koji je to pas koji je ujeo a uglavnom mi insistiramo da pokažu koji je to pas", kaže Budimir Grubić iz Veterine Beograd.

Iako, postoje oni koji nisu uspeli da naplate štetu već skoro pola decenije, iz gradskog budžeta isplaćeno je 1.700.000 dinara. Kako u glavnom gradu, tako i u Srbiji sve je više pasa koji su izujedali građane, ali i lokalne budžete.

Samo u Valjevu je isplaćeno 18 miliona dinara u prehodnih godinu i po dana, u Prokuplju oko 300.000 dinara više nego u Beogradu. Lokalne samouprave neretko se žale i na zloupotrebe koje teško mogu da dokažu.

"Ako se zna da je otprilike toliko isplatio i grad Valjevo vi onda možete da zamislite o kojim se sredstvima radi i šta je sve moglo biti urađeno za taj novac", kaže v.d. direktora JKP "Vidrak" u Valjevu Đorđe Milanović.

Javni pravobranilac opštine Prokuplje Dragan Lepojević kaže da je medicinska dokumentacija često nekompletna.

"Nama lekari služe kao skretničari prema opštini za naknadu štete", ističe Lepojević.

Ko je stvarno izujedan, a ko koristi pse da bi došao do lake zarade objektivno procene sudski veštaci. Umesto dok su rane još sveže, veštaci svoje mišljenje ponekad daju i posle više godina.

"U pitanju je jedna kompleksna istraga ali da bi se takva stvar realizovala mora da postoji zainteresovanost onih koji treba da plate štetu a plaćaju je našim novcem, novcem građana iz naših budžeta. Potrebno je ali meni nije poznato da su se lokalne samouprave obratile službama za sudsku medicinu", kaže sudski veštak Đorđe Alimpijević.

Takvu inicijativu je pokrenulo Republičko javno pravobranilaštvo kako bi se sume koje odlaze iz budžeta u ove svrhe smanjile ali tu se stalo.

Dok se čeka na rešenje kako da se zloupotrebe spreče, oni koji su zaista oštećeni iz svog džepa moraju da plate veštačenje da bi dokazali istinu.