Posle tri decenije školsko zvono u selu

Mnogi mladi ljudi u Sagonjevu koji se bave proizvodnjom jagodičastog voća, odlučili su da ne idu iz tog sela u kome živi oko 170 meštana.

Sestrama Mladenović, Jeleni i Jasmini, učitelj je jedini i najbolji drug. Kroz igru uče i upoznaju se, ali mu i pomažu jer je i učitelju ovo prvi posao posle diplomiranja.

"Svaki početak je težak. Ima treme jer učitelj treba da se pokaže i da se iskaže, jer sve oči sela su uprte u učitelja", kaže učitelj Aleksandar Miletić.

Kada je školske 1947/48. škola otvorena, bilo je tridesetoro đaka. Sedamdesetih godina bilo ih je dvostruko više. Sada su ovde samo Jelena i Jasmina kojima će se iduće godine pridružiti još jedan đak prvak

Vest o tome da je seoska škola na istočnim obroncima Kopaonika posle tri decenije ponovo proradila – daleko se čula. Mnogi sa ponosom govore o slozi opštine, koja je dala novac za seosku školu, i meštana, koji su je obnovili. Škola je udaljena od grada 15 kilometara.

"To mnogo vredi, to je za mene najveća radost, za unuke moje da ima", kaže Miladija Mladenović iz Sagonjeva.

"To je velika radost ne samo za mene nego za ceo kraj. Eto posle mnogo godina, kada se tridesetak škola zatvorilo u kraju, mi otvaramo jedno istureno odeljenje", kaže Slobodan Šindić, direktor OŠ "Miloje Zakić" iz Kuršumlije.

Na zidu nove učionice nalaze se fotografije brojnih generacija škole u Sagonjevu. Na jednoj od njih je učitelj Leka sa sedamdesetoro đaka. Mnogo je godina u penziji, ali iako ima 82, dobro pamti prvu školu, koja mu je bila drugi dom.

"Mnogo je đaka bilo, hodnik i moja kuhinja bili su i školski hodnik, bilo je teško, ali je bilo mnogo lepo", kaže učitelj u penziji Alimpije Radičević.

Lepo je i sada kada putnik naiđe ovuda i vidi uređene zasade jagodičastog voća. A gde ima ljudi ima i dece. U ovom selu je sedmoro mališana. Najmlađi se rodio pre nekoliko meseci.