Komisija za zločine iz Drugog svetskog rata

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen najavio je da će do kraja septembra biti formirana Komisija za utvrđivanje svih zločina od 1944. do 1946. godine, za koji se procenjuje da je streljano oko 80.000 ljudi.

"Po odluci Vlade Srbije u toku je formiranje Komisije za utvrđivanje svih zločina koji su se desili od 1944. do 1946. godine. Upućeni su dopisi svim zainteresovanim institucijama i predstavnicima nacionalnih manjina, pre svega nemačkoj i mađarskoj nacionalnoj zajednici", rekao je Homen Tanjugu.

Homen očekuje da će komisija biti formirana do kraja meseca kao nepristrasan i transparentan organ, jer je, kako je naveo, "to posao koji će se raditi narednih par godina".

Državni sekretar je naveo da će rad te komisije biti specifičan i komplikovan jer prve analize pokazuju da je u tom periodu streljano oko 80.000 ljudi, od čega su 60.000 bili Srbi, a 20.000 pripadnici drugih nacionalnih zajednica.

"Ovaj posao neće biti nimalo lak, ako se uzme u obzir da je u Sloveniji poznato oko 500 masovnih grobnica, sigurno je da će taj broj u Srbiji biti daleko veći", ocenio je državni sekretar.

Homen smatra da će "rešavanje ovih pitanja, objavljivanje imena, lokacija i prava na sahranu kakvu svaki čovek treba da ima, doprineti pomirenju našeg društva i da će Drugi svetski rat vratiti u prošlost, gde mu je i mesto".

Uništen veliki deo dokumentacije o Draži 

Komisija za utvrđivanje istine o smrti i grobnom mestu generala Dragoslava Draže Mihailovića došla je u poslednjih nekoliko meseci do značajnih činjenica u vezi sa njegovim hapšenjem i izvršenjem kazne, kao i o uništavanju arhive šezdesetih godina prošlog veka.

"Došli smo do šireg spiska eventualnih 20 svedoka učesnika hapšenja i komisije koje su sačinjavale zapisnike o unuštavanju dokumentacije", rekao je Homen.

"Nesporno je utvrđeno da je namerno uništen dobar deo dokumentacije koji se odnosi na generala Mihailovića ali i na streljanje ostalih ljudi, kao i da bi grobno mesto Mihailovića mogle da budu dve lokacije - Lisičiji potok, odnosno Ada Ciganlija, jer sva svedočenja ukazuju na ta dva mesta", naglasio je Homen.

Državni sekretar je napomenuo da je ostvaren kontakt i sa arhivama Velike Britanije, Rusije i Amerike, koje imaju podatke o događajima koji su bili politički interesantni u tom periodu, naročito kada je reč o o hapšenju i izvršenju smrtne kazne nad Mihailovićem i da bi uskoro delegacija komisije trebalo da poseti te arhive.

U ovom trenutku rade se DNK analize članova Mihailovićeve porodice da bi se početkom iskopavanja moglo da utvrdi gde se nalaze njegovi posmrtni ostaci.

Homen je naglasio da je cilj rada komisije da se svi podaci koji do sada nisu bili poznati objave i dostave istoričarima, odnosno naučnim institutima.