Jugonostalgija u elektronskom izdanju

Bora Todorović, 1972. u julu, na Savi novinarki TV Novosti priča o letu koje provodi na reci. Davno zaboravljeni tekst, pronašao je autor bloga "Jugopapir" i podelio sa čitaocima 7. jula, četiri decenije kasnije. Na dan kada nas je napustio veliki glumac. Bloger ne želi pred kamere, ne želi da otkrije ni ime. Blog posvećuje velikim imenima bivše Jugoslavije. I ima jedan motiv.

"Želja da se sačuva, obradi i na internet postavi što veći broj članaka, reportaža, intervjua koji će ilustrovati život i rad značajnih, ali često zaboravljenih ličnosti iz nekadašnjeg javnog života", navodi anonimni bloger na "Jugopapiru".

Dok je trajalo Evropsko prvenstvo u vaterpolu, na "Jugopapiru" mogli smo da čitamo i o vaterpolistima koji su pod zastavom SFRJ osvajali medalje. Podseća i na 1968.godinu i zlatne vateproliste.

"Taj tekst i slike Sajferta i našeg tima pronađeni su u jednom starom, prašnjavom primerku časopisa "Arena" iz maja 1968. godine, za koji je pitanje da li je uopšte još negde sačuvan. Do mene je došao igrom slučaja- rekao bih čak čudom", navodi bloger na "Jugopapiru".

A da li je čudo što blog o prošlim vremenima beleži više od 700 hiljada poseta? Među njima je najviše onih koji nisu nosili pionirske marame.

"Očigledno je da ljude interesuje da nešto tako pročitaju. Možda zato što se oko nas ne dešava ništa ni lepo, ni šarmantno, a ni toliko kvalitetno u domenu muzike i kulture kao što je to bilo pedesetih ili osamdesetih godina", smatra Vojislav Pantić muzički kritičar.

Časopisi su se nekada čitali od prve do poslednje strane, citirali su se naslovi, intervjui. Posetioci bloga radije biraju intervjue tadašnjih popularnih ličnosti, nego današnje izveštaje o životu starleta.

"Nekako je to drugačije od onog doba kada si čekao nedelju dana da se pojavi epizoda "Otpisanih", deset dana pre fudbalske utakmice pratio šta pričaju naši fudbaleri, kako se spremaju za meč, kako nastaju nove ploče Bijelog dugmeta, Točka, Smaka, Džonija. Nije to više tako. Danas se živi brže. Publiku zanimaju druge stvari. Nažalost nešto što ne traje više od 24 sata", zaključuje Pantić.

A ovaj neslužbeni arhiv uspomena na pop-kulturu bivše Jugoslavije nije nastao za jedan dan. Sve češćim osvrtma na nekadašnju zajedničku državu, izložbama, predstavama, nedostajao je jedan ovakav elektronski podsetnik. Jedina mana je što zavisi od entuzijazma volontera kome je svaki doprinos iz ličnih arhiva dobrodošao.