Obeležavanje stogodišnjice Velikog rata

Dokument iz 1934. godine svedoči da je Pašić telegram primio u hotelu "Evropa", oko podne, kada je, kako je ostalo zapisano, sala bila prepuna beogradskog sveta. Vest o objavi rata brzo se proširila gradom.

Istoričar Boban Janković kaže da je prilikom povlačenja stradala, nažalost, dokumentacija o zasedanju vlade i parlamenta u Nišu, a ono što je preostalo stradalo je u požaru u Solunu.

Te 1914, broj žitelja Niša uvećan je pet puta, jer su, pored vlade, Skuštine i kralja, godinu i po u gradu živele diplomate, vojne misije, ratni izveštači, špijuni, ali i izbeglice i ranjenici.

"Nišlije su bile dobri domaćini jer su sve kuće bile otvorene za ogroman broj izbeglica i sirotinje. Svaki dom je bio zaposednut, svaka kafana, svaki kućerak", kaže književnik-istraživač Vidosav Petrović.

I dok su u ratnoj prestonici donošene važne odluke za srpsku i buduću jugoslovensku državu, iz Zaplanja podno Suve planine na front je krenuo Dragutin Matić. Njegova fotografija, slučajno napravljena negde iznad Drine, za kratko vreme obišla je svet.

Samo najstariji žitelji suvoplaninskih sela znali su da kažu gde je rodna kuća Dragutina Matića. A on je rođen u selu Kaletincu, nadomak Gadžinog Hana i tu se nalazi i kuća u kojoj se rodio, i davne 1970. godine umro. Kuća je danas sklona padu i bez ikakvog je obeležja.

Dragutin je o ratu, kažu, malo govorio, pa se dugo nije znalo ko je ratni izviđač čiji su profil proučavali i u dalekom Japanu.

"Njegova snaga, njegov razum, njegova snalažljivost, njegovo oko sokolovo da vidi deset kilometara ispred sebe da prati austrijsku silu, to ne može svako – to je bio Dragutin Matić", navodi učiteljica iz Zaplanja Radmila Milojković.

Na seoskom groblju gde je "oko sokolovo" sahranjeno, obeležja nema. Simbol neustrašivosti srpskog naroda kroz lik Dragutina Matića, kao uspomena na Veliki rat ostaje na prepoznatljivoj fotografiji i spomeniku u Gadžinom Hanu.