Dva veka Univerziteta

Predsednik Tadić je upozorio da je obrazovni nivo stanovništva u Srbiji, naročito u oblasti visokog obrazovanja, i dalje ispod evropskih standarda, jer mladi u proseku i dalje dugo studiraju, a mnogi od njih nikada i ne završe studije.

Predsednik Srbije je ukazao i na to da mnogi srpski naučnici i stručnjaci prednjače u znanju u poređenju s kolegama iz regiona i izdvojio srpske inženjere uključene u veliki svetski naučni eksperiment Veliki hadronski sudarač pod rukovodstvom švajcarskog CERN-a.

"U Evropi se formira novi veliki prostor u obrazovanju i nauci, a Srbija želi da bude deo tog prostora i da se razvija u duhu slobode i razmene, uz očuvanje kulturnog identiteta", naglasio je Tadić.

Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević rekao je na svečanosti da je zadatak onih koji upravljaju tom ustanovom i onih koji vode državu da omoguće obrazovanje mladih ljudi koji će Srbiju uvesti u red razvijenih zemalja i u porodicu evropskih naroda.

Prema njegovim rečima, put Srbije u Evropu, koji je pre 200 godina započeo Dositej Obradović osnivajući Veliku školu, preteču današnjeg Beogradskog univerziteta, sada treba da bude završen.

Svečanoj akademiji prisustvovali su i premijer Srbije Mirko Cvetković, brojni ministri Vlade Srbije, predstavnici crkvenog i diplomatskog kora, kao i predstavnici više od 50 domaćih i inostranih univerziteta.

U toku dana premijer Mirko Cvetković otkrio spomen ploču na mestu gde je pre 200 godina počela da radi Velika Škola.

Stav vlade isti kao i tada -što više ulagati u obrazovanje, jer su Srbiji potrebni mladi i obrazovani ljudi.Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković otkrio je, u Gospodar Jevremovoj ulici u Beogradu spomen ploču na kući, u kojoj je prvi ministar prosvete Dositej Obradović 1808. godine pozdravio đake prve Visoke škole u Srbiji.

Cvetković je kazao da je pre 200 godina bio jasan stav koliko je obrazovanje značajno i da takav stav deli i sadašnja Vlada Srbije, koja će u budućnosti raditi na unapređenju sistema obrazovanja, jer ulaganje u mlade i obrazovanje predstavlja ulaganje u budućnost zemlje.

Obradović: Školarine na fakultetima treba smanjiti

Cilj Ministarstva prosvete je povećanje broja visoko obrazovanog stanovništva u Srbiji i smanjenje školarina na fakultetima, kao i povećanje budžeta za prosvetu i nauku, rekao je resorni ministar Žarko Obradović na otvaranju studentske konferencije "Studentsko organizovanje: koreni, snaga i izazovi" u okviru proslave 200 godina rad Univerziteta u Beogradu.

"Visoke školarine i skupo školovanje mnoge mlade ljude onemogućava da provere svoje sposobnosti i dostignuća", kazao je Obradović.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo prosvete će se zalagati i da se stvore ekonomski i privredni uslovi za lako zapošljavanje dipolomaca.

"Srbija je isuviše siromašna zemlja da bi školovani mladi ljudi bili nezaposleni. Oni moraju da nose razvoj i promene u društvu, a ne da budu na evidenciji službe za zapošljavanje", poručio je Obradović.

Ministar prosvete je istakao i da se Vlada Srbije opredelila za povećanje budžetskog izdvajanja za prosvetu i nauku.

"Neophodno je povećanje podrške univerzitetskim ustanovama u finansiranju naučnih istraživanja, pre svega u oblastima povezanim sa ubrzanjem privrednog razvoja Srbije", naveo je Obradović.

Obradoviće je rekao i da su neki od ciljeva Ministarstva prosvete efikasnost, dostupnost i ravnopravnost u obrazovanju.

"U tom smislu obrazovanje treba da bude uređeno po svetskim i evropskim standardima, a naročito u skladu sa strategijom priključivanja Srbije Evropskoj uniji", kazao je Obradović i 
naglasio da je neophodna i državna politika povratka visoko kvalifikovanih i renomiranih stručnjaka u Srbiju.

Na dvodnevnoj studentskoj konferencija "Studentsko organizovanje: koreni snaga i izazovi"  u Centru Sava, akademcima će biti predstavljeni i projekti međunarodne studentske razmene koje organizuje Evrospka unija.

Pre tačno 200 godina, besedom "O dužnom počitaniju k naukama", Dositej Obradović otvorio je Veliku školu, prvu te vrste u Srbiji, preteču današnjeg Univerziteta. Među prvim đacima koji su tog dana ušli u Veliku školu bili su Karađorđev sin Aleksa, Vuk Karadžić, sinovi ustanika, a kasnije i poznate ličnosti kneževine Srbije.

Već u prvoj godini Velika škola imala je više od 40 učenika, zbog čega joj je kuća u Gospodar Jevremovoj ulici 22, u kojoj je bila smetena, brzo postala tesna. Škola je ubrzo preseljena u veću kuću, preko puta, u kojoj je danas Muzej Vuka i Dositeja.

Iz Velike škole, najstariji Univerzitet u našem regionu izrastao je i u najveći, sa 31 fakultetom, 90.000 studenata, 7.000 predavača i 10 naučnih instituta.

Mlade, međutim, u ovom trenutku najviše zanima novi sistem studija. Nemanja Petrović, predsednik Studentskog parlamenta, kaže da su predstavnici studenata imali sastanak sa ministrom prosvete i da su dobili čvrsta obećanja da će svi problemi iz prethodnog perioda biti rešeni.

Nadležna ministarstva danas pokreću brojne programe kako bi motivisali mlade da ostanu  u zemlji. Goran Pekez je godinu dana proveo na magistarskim studijima u Velikoj Britaniji, gde je i radio. To je, kaže, bilo dobro iskustvo, ali se vratio u zemlju.

"Mislim da su šanse za karijeru mladog stručnjaka daleko veće u Srbiji nego što bi bile na zapadu, još uvek ima dosta prostora za brz razvoj karijere. Ima sve više domaćih i stranih firmi koje nude dobre karijere" kaže Goran.

Profesor Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, kaže da je obrazovanje u Srbiji u reformi, kao i svuda u svetu.

"Cilj nam je da sačuvamo tradiciju, ali i da se transformišemo u moderan univerzitet, a pre svega da školujemo i obrazujemo mlade ljude, koji će pre svega radeći za sebe i za svoje porodice da rade i za zemlju i za društvo. Kada njima bude dobro, biće dobro i ovoj zemlji" objašnjava Kovačević.

Univerzitet u Beogradu potpisao je ugovore sa 160 univerziteta iz 60 zemalja, podseća Kovaćević, a cilj godine visokog obrazovanja, koja će se obeležavati do jula naredne godine, jeste vraćanje ugleda našeg visokog školstava u svetu.

U sklopu završne proslave dva veka Beogradskog univerziteta i visokog obrazovanja u Srbiji u protekla tri dana u Beogradu je priređeno više međunarodnih naučnih skupova, izložbi, koncerata i promocija knjiga, među kojima su i Sabrana dela Dositeja Obradovića. Velika škola, budući Univerzitet u Beogradu, otvorena je 1808. godine predavanjem Dositeja Obradovića "O dužnom počitaniju k naukama".

Školu je tada pohađalo oko 40 đaka, koji su na prvoj godini izučavali srednjoškolske predmete, a na drugoj univerzitetske, uglavnom iz oblasti prava.