Zašto je fizika suvišna

To ima i druge posledice - moguće nesnalaženje medicinskih tehničara sa opremom koju koriste. Profesori fizike misle da je reč o borbi za fond časova koji su smanjeni u korist drugih predmeta.

Kako će sutra lekari, farmaceuti, medicinske sestre raditi kvalitetno na skupoj i ponekad opasnoj aparaturi ako već u srednjoj školi nemaju dovoljan broj časova fizike?

To pitaju njihovi profesori nakon prošlogodišnje odluke ministarstva prosvete da se fizika najpre uvrsti u opšteobrazovne predmete, a potom i da se smanji broj časova. Za šest smerova medicinskih škola fizika će biti samo izborni predmet u trećoj i četvrtoj godini. Presudili su kompromisi i lobiranja, a ne reforma, ubeđeni su u Društvu fizičara Srbije.

Reč je o smerovima: Farmaceutski tehničar, fizioterapeutski tehničar, kozmetički tehničar, laboratorijski tehničar, medicinska sestra tehničar i stomatološka sestra - tehničar.

Ivan Dojčinović, predsednik Društva fizičara Srbije kaže da učenici koji ove godine upisuju medicisnku školu mogu da računaju sa tim da će oni biti pre svega hendikepirani u smislu mogućnosti apsoprcije odnosno korišćenja svega onog što predstavlja savremenu medicinu.

"Tu znači dolazimo do različitih dijagnostičkih tehnika, korišćenja savremenih aparata, puštanje na kraju krajeva tih aparata u rad", kaže Dojčinović.

Budući medicinari moraju da znaju kako funkcionišu aparati koje koriste, ali i šta je fizika ljudskog tela. Međutim, fizika je godinama suvišna i na medicinskom i stomatološkom fakultetu. Baš zato u srpskim bolnicama moderni aparati skupljaju prašinu, opominju fizičari.

"Svi smo se složili sa činjenicom da nemamo dobru dijagnozu. Zašto? Zato što lekar nema pojma šta stoji iza one crno-bele ili neke u boji sličice, to je nešto šareno što on prepoznaje i po sličnosti određuje, on nema pojma šta to zaista znači", kaže prof. Dušanka Obadović sa departmana za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Fizičari tvrde da đaci medicinskih škola ubuduće neće imati dovoljno znanja da polože opštu maturu koja će zameniti prijemne ispite za fakultete, sem ako ne plate mnogo privatnih časova. Strategijom obrazovanja predviđeno je da, ubuduće, đake za fakultete pripremaju gimnazije. Smatra se da su jeftinije i da pružaju šire obrazovanje.

"Ono što mi sada reformom radimo to je da pokušavamo da odgovorimo zahtevima tržišta i da srednje stručne škole zaista kao primarni zadatak imaju obrazovanje za tržište rada kad se završi srednja stručna škola", ističe predsednica Nacionalng prosvetnog saveta Desanka Radunović.

Učenici stručnih škola koji požele da studiraju moraće da se oslone na izborne predmete ako misle da polože opštu maturu.