Bombardovanje SRJ i posledice

NATO je priznao da je, tokom 78 dana bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, bačeno 30 hiljada projektila sa osiromašenim uranijumom na 112 lokacija. Najviše na Kosovu. Na jugu Srbije gađane su četiri lokacije koje su do 2007. godine dekontaminirane.

Pronađeni projektili, kontaminirano zemljište i radioaktivni materijal čuvaju se u skladištu radioaktivnog otpada u Vinči.

Uranija Kozmidis Luburić iz JP "Nuklearni objekti Srbije", međutim, napominje da sam hangar nije potpuno bezbedno skladište nuklearnog otpada. Zbog toga agencija u Beču zajedno sa "Nuklearnim objektima Srbije" raščišćava taj hangar i kondicionira otpad koji je u njemu.

"Ono će se sad prepakovati u buriće i odložiti u 'hangar 3', novi hangar koji je pravljen po evropskim standardima i on je da kažem apsolutno bezbedan, ali i to je privremeno odlagalište. Srbija još uvek nije ugovorila i dogovorila gde će imati svoje trajno odlagalište za nuklearni otpad", kaže Uranija Kozmidis Luburić.

Od 2000. godine beleži se porast obolelih od malignih bolesti, posebno na jugu Srbije.

Načelnik onkologije Opšte bolnice u Leskovcu doktor Goran Živković kaže da se u Južnomoravskom regionu registruje oko hiljadu slučajeva godišnje.

"Broj koji se trenutno leči od malignih bolesti jeste između šest i sedam hiljada", precizira dr Živković.

Doktor Radomir Kovačević iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu Srbije tvrdi da nije problem samo u zaostalim uzročnicima kao što su uranijum, plutonijum, nego i mnogi hemijski agensi.

"Međutim, ono što je mnogo gore to su naše dijagnostičke i terapijske mogućnosti. Za 15 godina mi imamo te takozvane sistemske maligne bolesti povećane za 74 odsto, a istovremeno mortalitet od njih za 139 odsto", ukazuje doktor Kovačević.

Pokušaj da se bombardovanje SRJ suoči sa međunarodnim pravom pred Međunarodnim sudom pravde bio je bezuspešan.

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi kaže da taj spor nije imao neke stvarne šanse da se otkrije istina jer je jedina moguća osnova za nadležnost bio genocid.

"Iako je to bilo protivno međunarodnom pravu, to sigurno nije bio genocid. Ono što ostaje to su izjave komisije UN za ljudska prava, bilo je izjava međunarodnog udruženja novinara koji su sve to osudili i na taj način ja mislim da je pitanje koje je ostalo otvoreno i za istoriju", navodi profesor Varadi.

Nema podataka o ugroženosti životne sredine, niti o tome kolika je materijalna šteta od bombardovanja, a procenjuje se na oko 100 milijardi dolara.