Srbija četvrta u Evropi po potrošnji alkohola

Domaćoj stručnoj javnosti prvi put je predstavljen novi pristup u lečenju alkoholizma, koji težište pomera sa prevencije i tretmana zavisnika prema smanjenju potrošnje alkohola i ka pojedinacima koji piju 'pre-alkoholičarski', a trpe veliku štetu uz podatak da je Srbija jedna od zemalja sa najvećom potrošnjom alkohola.

Na skupu je saopšteno da je, prema poslednjim uporednim statistikama o potrošnji alkohola, Srbija na četvrtom mestu u Evropi, sa prosekom od 11 litara čistog alkohola po glavi stanovnika, dok je svetski prosek šest litara.

"Dosadašnji pristup u tretmanu alkoholizma i rešavanju problema i posledica pijenja pokazao se kao nedovoljan. Upravo tu se otvara prostor za novu terapijsku paradigmu redukcije unosa alkohola", izjavio je predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju zloupotrebe alkohola i alkoholizma prof. dr Petar Nastasić na simpozijumu u Srpskom lekarskom društvu.

Nastasić je rekao da je 'umereno', to jest društveno dozvoljeno pijenje mnogo veći problem u odnosu na alkoholizam koji se dijagnostikuje i leči kao bolest", upozoravajući da su svi oblici pijenja alkohola "velika opasnost koja ozbiljno ugrožava zdravlje i živote stotine miliona ljudi širom sveta".

Ističući da je "svetska alkohologija već nekoliko godina pred izazovima koji proističu iz činjenice da posledice povezane sa alkoholom postaju sve uočljivije", naveo je da su glavni problemi vezani za evropske zemlje jer se u njima pije dvostruko više nego u ostatku sveta.

"Kultura ili bolje reći 'nekultura' pijenja koja postoji u evropskim zemljama je razlog što je Skupština Svetske zdravstvene organizacije donela rezoluciju kojom je članice obavezala da usvoje nacionalne strategije za prevenciju zloupotrebe alkohola", rekao je dr Nastasić.

Smanjiti dostupnost alkohola 

Objasnio je da je glavni cilj strategija da se smanji dostupnost i potrošnja alkohola, a svaka zemlja treba da definiše mere kojima će to postići - od povećanja cena alkoholnih pića, kroz odgovarajuću poresku politiku, do preispitivanja svrhe različitih festivala na kojima se ta pića promovišu.

"Treba ići na 'antimarketing', to je istraživanjima nepobitno dokazano. Ako smanjite količinu alkohola na tržištu smanjićete i broj alkoholom uzrokovanih poremećaja i problema", izjavio je prof. dr Zoran Zoričić iz Klinike za psihijatriju Kliničko bolničkog centra "Sestre milosrdnice" u Zagrebu.

Govoreći o sličnostima beogradske i zagrebačke "alkohološke škole", objasnio je da se dosad primenjivao pristup integracije institucionalnog i vaninstitucionalnog modela tako što je lečenje najčešće počinjalo u bolnici ili dispanzeru, kao porodična terapija, a nastavljalo se kroz klubove lečenih alkoholičara i nevladine organizacije.

"Sada širimo terapijske opcije", rekao je dr Zoričić i naveo da je, dosadašnjim metodom "sve ili ništa" odnosno paradigmom potpune i doživotne apstinencije, na tretman dospevao ograničen broj alkoholičara, najviše do 10 odsto, dok je 90 odsto ljudi koji piju ostajao van domašaja medicinske struke.

Dodao je da bi se, sa opcijom "daj šta daš", koja je za pacijente manje zahtevna i nudi niže ciljeve sa većim obuhvatom, moglo očekivati smanjenje količine pijenja, a time i smanjenje alkoholom uzrokovanih problema.

Dr Ivica Mladenović iz Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu predstavio je Nacionalni vodič za lečenje alkoholizma, ističući da je taj upravo završeni stručni priručnik "obuhvatio najnovije terapijske koncepte".

"U Srbiji imamo jedan do tri odsto zavisnika i 10 do 15 odsto ljudi koji zloupotrebljavaju alkohol. Pored toga, tu je 30 do 40 odsto ljudi koji rizično piju, a dosad smo ih puštali da prolaze pored nas", rekao je i podsetio da se, u tom svetlu, pred medicinskom strukom postavlja pitanje da li treba pružiti pomoć i organizovati lečenje samo za zavisnike od alkoholizma.