Rehabilitovan akademik Radoslav M. Grujić

Viši sud u Beogradu usvojio je zahtev za rehabilitaciju akademika i profesora Teološkog fakulteta Radoslava M. Grujića.

Sud je odredio da su ništave odluke suda Beogradskog univerziteta od 3. aprila 1945. godine kada je odlučeno da se doktor Radoslav M. Grujić, profesor Teološkog fakulteta, kazni udaljavanjem sa fakulteta, kao i Odbora IV naselja Narodnooslobodilačkog rejona od 1. septembra 1945. godine, kojom je lišen srpske nacionalne časti i stavljen na listu ratnih zločinaca.

Ništava je i odluka Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača na osnovu kojih je Grujić kvalifikovan kao zločinac koji je radio na fašiziranju srpskog naroda, a Viši sud odlučio da se Radoslav M. Grujić smatra neosuđivanim.

Sud je utvrdio da je akademik bio žrtva iz političkih, verskih, nacionalnih i ideoloških razloga, navodi se u saopštenju.

Sud je takođe utvrdio i da je činjenica da je ovim odlukama prethodio postupak, ali da u njemu nije primenjeno načelo kontradiktornosti i neposrednosti, da nisu poštovana sva građanska prava, prava na odbranu, pravo na korišćenje pravnog leka, a što je sve učinjeno iz ideoloških i političkih razloga.

Radoslav M. Grujić bio je redovan profesor na Katedri za istoriju Srpske pravoslavne crkve na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i upravnik Muzeja Srpske pravoslavne crkve, kao i član Srpske akademije nauka i umetnosti, redovan član Matice srpske, hrvatske i slovenačke i počasni član Studentskog istorijskog društva u Beogradu.

Tokom Drugog svetskog rata bio je istaknuti aktivista u zbrinjavanju srpskih izbeglica iz ratnih područja, a njegova najznačajnija istorijska zasluga je spasavanje moštiju kneza Lazara, cara Dušana i despota Stevana Štiljanovića, kojima je pretila opasnost uništenja prilikom skrnavljenja manastira Ravanice, Jaska i Šišatovca 1943. godine.