Zaječar, grad u centru magije i rokenrola

Ako je rimski imperator izabrao grad na istoku Srbije da tamo sebi sagradi palatu, to mesto mora biti po nečemu posebno. Carevi su uvek izvoljevali samo najbolje, a to je za Maksimijana Galerija bio današnji Zaječar.

S kraja III i početkom IV veka tu je živeo Dioklecijanov zet, car Maksimijan Galerije. Dodolska pesma čuvenog zaječarskog hora, koji postoji već 36 godina, prizvala je kišu na Feliks Romulijanu. Impretaor je svoju palatu nazvao po majci Romulijani.

Teško je zamisliti kako je grad nekada izgledao, ali priče kažu da je to bio moćan grad koji se rasporostirao na 6,5 hektara. Tu je bilo oko 20 utvrđenih kula. Unutra se nalazila raskošna palata, čiji ostaci se i danas naziru. Bila su i dva velika paganska hrama i tri hrišćanske crkve.

Uspešna firma sa 100 miliona duga 

Od carske palate danas su ostale zidine, a od carskog života u Zaječaru skoro ništa. Nezaposlenost je velika, a oni koji imaju posao ne zarađuju ni republički prosek. Neto zarada je 39.421 dinar.

"Kada dođete u grad u kojem ima 7.500 hiljada nezaposlenih, odmah znate da postoji problem. Kada uđete u grad i prođete gradskim saobraćajnicama vidite da niko nije brinuo o gradu", kaže predsednik Skupštine Grada Saša Mirković.

Da nema pivare i fabrike za proizvodnju kablova, lako bismo rekli da privreda ne postoji. Većina Zaječaraca radi u javnom sektoru i to predstavlja sve veći problem, rekao je Mirković.

"Ovde je svaka firma koja ima 100 miliona duga uspešna. Firme su dužne od 300 miliona pa naviše. To su javna preduzeća. Sve se baziralo na tome da se taj javni sektor što više optereti. Niko nije razmišljao o privrednicima da im pomogne, da zaposli ljude", kaže Mirković.

Obećanja nove vlasti 

Nova vlast sada ima šansu da sve to promeni. Pored uobičajenih obećanja, da će do kraja mandata prepoloviti broj nezaposlenih, da će smanjiti stopu kriminala, čelnici Zaječara imaju i želju da se ovde otvori barem jedno odeljenje državnog fakulteta.

"U Zaječaru nema državnog fakulteta i to će mi biti još jedan zadatak, da dovedem jedno odeljenje državnog fakulteta u Zaječar. Jer mislim da su Zaječarci to zaslužili. Mnogo ima nezaposlenih, koji nisu mogli da studiraju, roditelji nisu mogli da im plate privatni fakultet, ili da studiraju u Nišu ili Beogradu. Ostali su u Zajčaru sa srednjom školom i veliki je problem da tim srednjoškolcima nađemo posao", objasnio je Mirković.

Na birou nema puno ljudi sa fakultetom, njih ćemo da uposlimo, rekao je Mirković i dodao da za srednjoškolce mora da se nađe rešenje, "da ih u narednom periodu edukujemo i obrazujemo, kako bi bili kvalifikovana radna snaga".

Zlatni period zaječarske pivare 

I dok je u Zaječaru sve zatvoreno ili se priprema da ode pod ključ, pivara živi svoj zlatni period. Bilo ih je nekoliko do sada, ali nijedan tako uspešan kao u 2013. godini.

"Pivara Zječar je uvek dobro poslovala, ali je bilo većih skokova i padova. Zlatno vreme je takođe bilo u vreme posle 2000. Počev od 2001. i 2002. godine, pre privatizacije isto su bile sjajne za Zaječarsku pivaru", rekao je Dejan Vatović, direktor Pivare Zaječar.

U Zaječarskoj pivari je zaposleno 98 radnika, imaju platu dve do tri hiljade veću od republičkog proseka.

Dnevno se proizvede 600 hiljada flaša piva. Ali tržište traži više, pa postoji i proizvodnja u Novom Sadu, kao ispomoć zaječarskoj pivari. Međutim, potrošači kažu da se razlikuje pivo koje se proizvodi u Zaječaru od onog iz Novog Sada.

Domaće Zaječarsko je pravo i ono je odličnog kvaliteta, dok za ono iz Novog Sada, iako ima istu etiketu, kažu, nije isto. Rasprava među potrošačima je došla do toga da su za Zaječarsko pivo koje se puni u Novom Sadu rekli da je na neki način prevara.

"Ja ne bih rekao da je to prevara. Da krenemo od ove pivare smo ponosni ovde u Zaječaru što smo uspeli izgradimo brend i kvalitet, ovde u Zaječaru. Naročito kada pričamo o Zaječarskom pivu. Kada pričamo o pivu koje se puni u Novom Sadu, prvo opredeljenje, je da koliko god je to moguće da se pivo proizvodi u Zaječaru, i to za sada radimo. Naše pivo je ono u staklenoj flaši od 0,5", objasnio je Vatović.

Drugo što nas čini ponosnim, kaže Vatović, to je pivara u Novom Sadu u kojoj je moguće napraviti pivo po želji.

"Tako da smo koristili te mogućnosti da tamo napravimo ono što ovde nismo mogli da proizvedemo, to je limenka, to je pet ambalaža", kaže Vatović.

Najpoznatije pivo koje ima etiketu na ćirilici, a puni se u Zaječaru, vodu za kuvanje dobija bez prerade, direktno iz bunara, dok se za ono koje se puni u Novom Sadu, uz pomoć najsavremenije tehnologije, voda prerađuje da bude kao ova iz Zaječara.

Originalno zaječarsko pivo je ono u staklenoj flaši od pola litra, popularni "zidar" i ono u staklenoj boci od 0,33. U Zaječaru i okolini samo ta piva nude, kada se krene ka severu, na stolu je zaječarac iz Novog Sada.

Ko je sve rođen u gradu na istoku

U Zaječaru je rođeno mnogo poznatih ličnosti i oni su u najvećem broju bili političari. Iz Zaječara su, osim Nikole Pašića, jednog od napoznatijih političara savremenog doba, i Svetozar Marković, prvi srpski socijalista, bivši premijer Srbije Mirko Cvetković.

Iz ovog mesta su i Adam Bogosavljević, jedan od osnivača narodnjačkog radikalizma u Srbiji, Đorđe Genčić, ministar unutrašnjih dela u vreme Aleksandra Obrenovića, ali Zaječar je možda najpoznatiji po čuvenom Hajduk Veljku, i glumcu Zoranu Radmiloviću. Jedan od znamenitih ličnosti, a koji nije političar je doktor Petar Paunović. On nam je pomogao da shvatimo kulturu naroda oko Timoka.

Doktor Petar Paunović, ili, kako ga još zovu meštani Zaječara, Vasa Pelagić svoje mesto među znamenitim ličnostima ovog grada zaslužio je jer se kao lekar bavio prevencijom bolesti. U Zaječaru je poznat kao odličan vinar i kao novinar. Često se u svojim emisijama i tekstovima bavio vlaškom magijom, pa nas je upoznao i sa najpoznatijom nadrilekarkom iz Gamzigrada, Rosom Dumitrović.

Zaječarska magija 

Malo je onih koji u ovom kraju ne veruju u moći magije, ali nije to specifično samo za Timočku krajinu, vidarica iz Gamzigrada kaže da joj dolaze ljudi iz cele Srbije. Ona gleda za žive, izgovara tri bajalice, kaže tako joj je dato. Može da razgovara sa mrtvima i skida crnu magiju.

Baba Rosa kaže da najčešće rešava ljubavne probleme, ali pomagala je i studentima da polože ispit, pa i da se dobije parnica.

Potrebna joj je samo slika, onog koji dolazi čeka upaljena sveća i čaša vode na stolu. Seda pored baba Rose i ona tada govori šta vidi o ljudima sa slike.

Baba Rosa tvrdi da se ne bavi crnom magijom, već ako treba samo skidanjem te magije. Posle bajalice, ona ispriča šta je videla i tada u jednu flašu stavlja, zemlju, sliku, ili neke druge stvari. Onda odlazi do Timoka, baca flašu i izgovara bajalicu.

Važno je da niko ne zgazi na to što je u flaši, jer to donosi nesreću, zato se baca u vodu, da je ona što dalje odnese. Doktor Petar Paunović naš domaćin, ne veruje u snagu magije, ali je poštuje, zato što drugi veruju.

Sedamdesetih godina prošlog veka pretila je velika opasnost od vode, a doktor Paunović, tada direktor Doma zdravlja u Negotinu, doprineo je svojim zalaganjem da se izgradi 35 seoskih vodovoda.

Godine 1972. učestvovao je u suzbijanju epidemije Variole na Kosovu i Metohiji i za taj poduhvat nagrađen je ordenom zasluge za narod - srebrnom zvezdom.

Prema poslednjem popisu iz 2011. godine u Zaječaru živi 43.800 stanovnika, ali kada se tom broju dodaju i oni koji žive u inostranstvu, onda ima 63 hiljade Zaječaraca. A koliko od njih zna da napravi jedno tradicionalno jelo, recimo orašnjaču, pitali smo Ljiljanu Udovičić iz Udrženja žena Grljan.

"Pa da vam kažem u gradu ne verujem da bi žene znale da naprave, ali starije žene koje žive na selu kao ja zone znaju. Iako se salata jednostavno i brzo priprema, potrebni su orasi,malo luka, pečena ljuta paprika i malo zejtina, ali ovo tradicionlno jelo sa ovih prostora malo njih zna da napravi, a salata je izuzetno zdrava je i dobra je za ove hladne dane", kaže Ljiljana i dodaje, da tu salatu zbog svojih sastojaka zovu još i seksi salata.

Sport u Zaječaru

U odličnoj kondiciji bile su prošle sezone i rukometašice Zaječara, igrale su u superligi, a onda je klub bankrotirao. Gradske vlasti nisu mogle da plate tolike dugove.

"Na kraju sezone pojavio se neki dug od 60, 70 hiljada evra. I grad sa novom vlašću nije uspeo da obezbedi tolika sredstva, da isplati igračima igračicama i muškoj i ženskoj ekipi", kaže trener ŽRK Mladost 1949 Slobodan Dojčinović.

Sada kreću od nule, petnaestogodišnjakinje igraju u drugoj ligi i pod drugim imenom, sada se klub zove Mladost 1949.

"Novaca nije bilo za te abnormalne ugovore od 500, 600 pa do 6000 hiljada evra. Grad to nije mogao, naročito sada kada grad nema nekau jaku privredu, grad to nije mogao da plati. Igračice su otišle uglavnom u Jagodinu, deo je otišao na Isu, tri-četiri igračice sa strane otišle su u Sloveniju", rekao je Dojčinović.

Kultura u Zaječaru

Ko nije bio u Zaječaru kada su dani Zorana Radmilovića, ili na gitarijadi, nije mogao da osteti pravi duh ovog grada.

Rok en rol je 47 godina u ovom gradu. Zaječarska gitarijada je jedna od retkih muzičkih manifestacija koja traje toliko dugo bez pauze.

"Mogu zaista sa ponosom da kažem da je 47 izdanje, to je prošlogodišnje okupilo oko 100 hiljada gledalaca, što je apsolutni rekord ove manifestacije. I ja bih kao savremenik ovih događaja rekao da je zapravo sa 46 i 47 počeo pravi zlatni period ove manifestacije", kaže v.d. direktora Gitarijade Perislav Ducić.

Planovi za 48 gitarijadu su veliki, ali pre toga treba ispuniti obećano sa prethodne gitarijade. Bend "Huti Ota Tre" je glasovima publike pobedio na poslednjoj gitarijadi, ali od nagrade još ni traga ni dobrog glasa.

"Naša nagrada je trebalo da bude 100 hiljada dinara, ali zbog nekih oko rekonstrukcije ovde u opštini, mi još uvek čekamo to. Bože zdravlja možda dobijemo, ja se nadam. To bi nam pomoglo da završimo album koji smo počeli da snimamo, jedan spot smo napravili u svojoj režiji. Sada nam je i jedan član benda otišao na studije, pa ako dobijemo novac pomoći ćemo i njemu da završi studije", kaže Branislav Nikolić.

Nije 100 hiljada dinara dovoljno za sve to, ali bi bendu sigurno dobro došao taj novac. Čini se da Zaječaru jedino posao i novac nedostaju pa da u nekada carskom gradu ponovo počne carski da se živi.