Srbija i razvoj IT sektora

Devetočlani tim naučnika iz celog sveta sa profesorom Dejanom Milojičićem na čelu istraživao je kako će se razvijati IT sektor do 2022. godine. S druge strane, pokazalo se da Srbija nema dovoljno stručnjaka iz oblasti IT menadžmenta i da se rezultati naučnoistraživačkog rada ne primenjuju u privredi i ne koriste za unapređenje obrazovnih programa.

Kako će se razvijati računarske nauke i informacione tehnologije do 2022. godine? To je istraživao devetočlani tim naučnika iz celog sveta sa profesorom Dejanom Milojičićem na čelu. Reč je o stručnjaku iz Srbije koji živi i radi u Silicijumskoj dolini, a od Nove godine predsedava Društvu za računarske nauke. To je najbrojniji odeljak Instituta elektro i elektronskih inženjera, najvećeg i najuticajnijeg inženjerskog udruženja na svetu, na čijem je čelu bio Mihajlo Pupin, a potpredsednik svojevremeno i Nikola Tesla.

Predviđa se da će trodimenzionalno štampanje potpuno promeniti način proizvodnje. Računari će postati mnogo moćniji, tehnologije koje danas postoje biće znatno unapređene, posebno računarska biologija, bioinformatika.

Korisnici u celom svetu biće umreženi i biće im omogućene nove usluge.

Profesor Milojičić objašnjava da će, na primer, analiza podataka omogućavati zdravstvenu dijagnozu u kombinaciji sa nanotehnologijom.

"Moći ćete da pijete tabletice koje će da analiziraju vaše zdravlje i moći će da vam preporuče kakve kombinacije preparata da uzimate", precizira profesor Milojičić.

Istraživanja pokazuju da je broj stručnjaka iz oblasti IT menadžmenta u Srbiji nedovoljan i da se rezultati naučnoistraživačkog rada ne primenjuju u privredi i ne koriste za unapređenje obrazovnih programa.

Tokom 2012. godine u Srbiji se za studije iz oblasti informatike opredelilo više od deset odsto brucoša - njih oko 5.500.

Profesor Radivoje Mitrović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu kaže da je razvojni potencijal ogroman, ali problemi koje ima Srbija, muče i većinu manje razvijenih zemalja pa i EU.

"To je dramatičan jaz između istraživanja s jedne i razvoja društva uključujući privredu s druge strane. Mi vrlo malo rezultata naučnih istraživanja implementiramo", napominje profesor Mitrović.

Poslednje dve decenije iz Srbije je otišlo između sedam i 10 hiljada visokoobrazovanih koji rade u naučnoistraživačkom i nastavnom sektoru i koji danas zauzimaju najprestižnija mesta u svetskim istraživačkim centrima.

Profesorka Marijana Despotović Zrakić, šef Katedre za elektronsko poslovanje Fakulteta organizacionih nauka, kaže da veze s njima održavaju preko posebnih sistema na društvenim mrežama.

"Implementirali smo sistem za upravljanje odnosima sa studentima, pa imamo detaljne informacije o tome gde su zaposleni, kako rade", objašnjava profesorka Despotović Zrakić.

Prošle godine zvanično je evidentiran izvoz softvera od oko 300 miliona evra, a izvoz na crno dvostruko je veći. Procenjuje se da bi u narednih pet godina izvoz softvera mogao da dostigne tri milijarde evra.

broj komentara 11 pošalji komentar
(sreda, 08. jan 2014, 19:10) - gliša 2 [neregistrovani]

Manje priče, više rada

Ja sam bio dete 1945. godine i do 1960. godine stvorili smo toliko napredka u izgradnji zemlje i podizanju stručnog kadra. Sada možemo da se stidimo ove malodušnosti. Naš narod je i dalje pametan i radišan, samo treba dobra organizacija i eto nas za 5 godina u vrhu Evropskih zemalja po standardu i životu. Treba samo 5 godina dobre i disciplinovane organizacije. Treba verovati u sebe. Ako nam mladi ljudi na sve strane osvajaju nagrade iz znanja, zar to nije dovoljno za optimizam. Ako treba očistiti ispred svoje kuće, onda to treba da učinimo sami i da ne čekamo EU. Ekonomski napredak je naš EU. Eto tako.

(sreda, 08. jan 2014, 17:36) - anonymous [neregistrovani]

Vreme svastarenja je proslost

Nazalost, mi smo sirovi i kao narod i kao zemlja. Pa od nas tako sirovih, sve je sirovo, izvozimo samo sirovine ne preradjujemo ih i ne ubiramo plodove mnogo vecih obnovljivih profita. U tkz. bogatim poljoprivrednim zemljama nije poenta da proizvedete sljivu, to je sirovina, vec dzem, to je proizvod, na kojem se prave visestruko veci profiti. Slicno je i sa ovim, umesto da izvozimo znanje u IT industriji, mi izvozimo (sirov) mozak, pa ce Arapi da upregnu nas mozak i ubiraju profite, a mi cemo da radimo za nadnicu. Nazalost, mnogo smo glupi.

Sto se tice par komentara, slazem se da je proslo vreme svastarenja. Kako tehnologija ide dalje sve je kompleksnija i ima je vise, tako da, da biste ista vec danas u tom polju uradili, morete da budete uskospecijalizovani, i da se jednoj uskoj oblasti posvetite do kraja. Bez toga, nema nista ni od IT ni bilo koje drugo visokotehnoloske industrije.

(sreda, 08. jan 2014, 15:46) - Darko [neregistrovani]

Sigurno

Kakvo crno ulaganje u IT sektor.Drzava da stvarno misli da ulaze u IT sektor ne bi dizala PDV na racunarsku opremu,koja je inace skupa pogotovo gledajuci cene u drugim zemljama.

(sreda, 08. jan 2014, 14:10) - Potomak [neregistrovani]

Ma dajte molim Vas

Kako to nemamo strucnjake, a sve sami strucnjaci napustaju zemlju i to najvise poznavaoci elektrotehnickih nauka, danas je to tzv. IT sector.

(sreda, 08. jan 2014, 14:01) - Majdanpecanin [neregistrovani]

Niste iskreni

Da bi se stvorio strucnjak iz ove oblasti potrebno je makar 5 godina uskostrucnog rada. Napominjem uskostrucnog, jer sada se IT industrija podelila na mnogo finih grana i vise ne mozete da budete strucnjak za sve, vec morate da razumete jednu stvar i to jako dobro.
U SAD plata za Java senior programera moze da ide i do 140.000 dolara na godisnjem nivou, ali to je plata koja trazi poznavanje mnogih tehnologija i da iza Vas stoje godine iskustva. Pokazite mi prstom gde u Srbiji moze da se zaradi 50% tog iznosa, pa da Vam onda strucnjaci ostaju ovde.
Stalno govorite kako je IT nasa izvozna sansa i da mi izvozimo softver. Ali to nije tacno! Mi ne izvozimo softver, vec prodajemo svoje vreme da popravimo ili napravimo nove programe stranim kompanijama koje ce kasnije nasa Vlada Srbije i industrija i institucije u Srbiji jako skupo i bez razmisljanja da plate a da pri tome nece znati da upotrebi ni 3% mogucnosti takvog programa.
Kao i uvek drzava Srbija ne zeli da prizna da nema nikakvu strategiju, da sve radi od danas do sutra i da se citava IT industrija zasniva samo na izrabljivanju nasih mozgova, a onaj ko je jos pametniji i ima i hrabrosti napustice ovo mesto.
Da li ste ikada imali prilog o Linuksu, Javi, PHP-u, Ruby-ju, Python-u i drugim programskim jezicima otvorenog koda, koji kostaju 0 dinara i koji bi mogli da se upotrebe da se silna IT infrastruktura drzave napravi alatima otvorenog koda. Napominjem da bi to otvorilo nova radna mesta i novac bi ostajao u zemlji a ne bi ste ga poklanjali Majkrosoftu.
Zato i smatram da ne samo da ne zelite da cujete IT industriju, vec ste odlucili i da istu stavite na stub srama sive ekonomije, ne pitajuci se istovremeno sta ste to korisno uradili da ista moze da se unapredi, razvija i ostane u zemlji Srbiji.

(sreda, 08. jan 2014, 13:46) - anonymous [neregistrovani]

naduvane cifre

Ovaj prilog je vezano za cifre malo nerealan.
U Kanadi takodje mnogo ljudi se opredeljuje za IT studije, ali svako ne moze da nadje posao kada zavrsi. Zlatna vremena su za IT su i ovde prosla. Samo najbolji dobijaju poslove.
5.5oo studenata za IT mislim da se ne upise u celoj Kanadi, a mi u Srbiji opet po starom receptu ko lopatom proizvodiimo neka zvanja kao i u IT, pa onda i ne cudi gde da se zaposli tolika masa ljudi.
Ove cifre treba smanjiti i posvetiti se kvalitetu kadrova.
Sto se tice procene softvera od 5 milijardi prihoda, pa to ni IBM kao medjunarodna kompanija ne ostvari godisnje. Budimo realni

(sreda, 08. jan 2014, 13:27) - anonymous [neregistrovani]

Ima i nema radnih mesta

Kada bi se neko od nasih strucnjaka vratio iz inostranstva, tesko da bi se zaposlio iz prostog razloga jer IT firme traze mlade i jeftine. Od strucnjaka sa iskustvom zaziru, posebno ako je to iskustvo steceno u inostranstvu.

(sreda, 08. jan 2014, 12:52) - anonymous [neregistrovani]

radna mesta

Ne bih se složio da nema radnih mesta kod nas za IT stručnjake. Za prosečnog radnikka jeste teško naći posao u ITu, ali stručnjaci vrlo lako pronalaze posao.
Visina plate je drugi par opanaka. Državne plate su male, a ni stranci koji su ovde došli sigurno neće nikome plaćati 30-40€ po satu, jer za te pare plaćaju stručnjake u svojoj državi.

Kod nas je nekada institut Lola bio prilično jak, kao i Institut Mihajlo Pupin na Zvezdari. Rade oni i danas, ali ni blizu toga da zadrže prave inženjere i ljude koji mogu da učestvuju u razvoju u ovoj oblasti.
Obični arbajteri koji se zadovoljavaju platama do 100000 din mesečno, relativno brzo mogu naći posao (ukolliko su vredni i odgovorni i spremni da rade) u stranim IT firmama ili čak raditi za sebe preko raznih freelance sajtova.

(sreda, 08. jan 2014, 12:39) - anonymous [neregistrovani]

!~

Pozdrav iz inostranstva.
Da sam mogao da nađem posao, ostao bih u Beogradu, ne bih se mlatio po belom svetu. A sad sve i kad bi me zvali, ne bih se vratio.

(sreda, 08. jan 2014, 12:19) - anonymous [neregistrovani]

Где су та радна места

Било би интересантно да нам ови професори кажу колико је тренутно отворених радних места за те силне стручњаке који нам требају. Дакле, и када би се све те хиљаде наших стручњака вратиле из света, где би се они запослили? На жалост радних места нема, зато су ти људи и отишли из земље. Тек када докажу да радних места има, може се говорити о недостатку стручњака. Ја живим у САД и не бих могао да се вратим нити на Електротехнички факултет у Београду нити у било коју компанију у Београду, јер отворених радних места је јако мало а плате смешне. О унутрашњости да и е говорим.