Stupio na snagu Zakon o informisanju

Izmenjen i dopunjen Zakon o javnom informisanju, danas je stupio na snagu. Skupština Srbije usvojila je Zakon tesnom većinom 31. avgusta, a Ukaz o njegovom proglašenju predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je istog dana.

Urednici medija konsultuju se sa advokatima, ali veruju da će novinari i dalje moći da svoj posao obavljaju profesionalno.

Prvog dana primene izmenjenog zakona o informisanju, naslovne strane novina su novinarskim žargonom rečeno, "umivene", odnosno nema spornih, niti skanadaloznih naslova.

Urednici su zainteresovani za to kada će primena zakona uzeti prvi danak, odnosno ko će prvi i zbog čega platiti kaznu. Ipak, mnogi urednici se ne plaše.

Glavni urednik lista "Vreme" Dragoljub Žarković kaže da da će novinari tog lista pisati kao i do sada i da nema ništa novo da im savetuje.

Žarković smatra da je izmenjeni zakon o informisanju donet na "partizanski način, brzo, preko noći po hitnom postupku".

Urednik nedeljnika "Vreme" kaže da su "manje kazne predviđene za one koji su utajili porez, hiljade ljudi ostavili bez posla i izvršili prevare u privatizaciji, nego za medije".

Politikini novinari su i do sada poštovali kodekse profesije, rekao je za RTS glavni urednik tog lista,  koji veruje da neće biti potrebe za angažovanjem dodatnih advokata.

Uredništvo lista "Pres" se jutros sastalo sa svojim advokatskim timom, i dva sata su većali kako dalje, a "Blic" neće donositi nikakve posebne odluke zbog zakona, rekao je urednik tog lista Tanjugu.

Sastanak sa advokatima je imalo i uredništvo RTS-a.

Zoran Lakićević, advokat UNS-a kaže da najveći problem u zakonu predstavlja "pretpostavka nevinosti", sadržana u članu 37 Zakona o javnom informisanju, koji kaže "da u medijima niko ne sme drugog da označi kao učinioca kakvog kažnjivog dela".

"To se sada tretira kao privredni prestup, za koji su predviđene ogromne kazne, koje mogu da ugase medije", ocenio je Lakićević.

Za kršenje zakona medijima će suditi trgovinski sudovi u Srbiji.

Iz tog suda u Beogradu poručeno je da su sudije obučene za sve sporove iz svoje nadležnosti, pa tako i eventualne medijske prekršaje po izmenjenom Zakonu o informisanju.

Mnogi urednici tvrde da se ni opšti sudovi nisu dobro snalazili u medijskim procesima.

Pomoć u razumevanju izmenjenog Zakona medijima nudi i Zakonodavni odbor Skupštine Srbije, koji će sazvati sednicu ukoliko bude takvih zahteva.

Široka lepeza novčanih kazni

Izmene zakona predviđaju da osnivač medija ne može preneti, niti na drugi način raspolagati pravom na javno glasilo ili pravom na njegovo izdavanje, a ugovor, kojim te odredbe budu prekršene smatraće se nevažećim.

Zakon predviđa široku lepezu novčanih kazni koje pri povredi zakona mogu biti izrečene osnivaču i odgovornom licu u javnom glasilu.

Osnivač javnog glasila, ukoliko medij osnuje suprotno odredbama zakona i ukoliko ga ne upiše u registar javnih glasila biće kažnjen u rasponu od milion do 20 miliona dinara.

Za taj prekršaj kaznom od 200.000 do dva miliona dinara biće kažnjeno i odgovorna osoba u tom javnom glasilu.

Kazna za osnivača javnog glasila 

Ukoliko se u mediju neko označi počiniocem krivičnog dela i oglasi krivim bez postojanja pravosnažne presude, osnivač javnog glasila biće kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 25 odsto do 100 odsto zbira vrednosti ukupno prodatog tiraža na dan objavljivanja informacije i vrednosti prodatog oglasnog prostora u tom broju.

Za tu povredu kazna osnivaču elektronskog medija iznosiće od 25 do 100 odsto vrednosti oglasnog prostora u danu u kome je emitovan program u okviru kojeg je objavljena informacija.

Takva novčana kazna predviđene je i u slučaju objavljivanja informacije koja može ugroziti razvoj maloletnika, odnosno ako je vest u kojoj je maloletno lice učinjeno prepoznatljivim podesna da povredi njegovo pravo ili interes.

Pri prvoj povredi prezumpcije nevinosti i zaštite prava maloletnika, sud će mediju izreći uslovnu kaznu i zaštitnu meru javnog objavljivanja presude.

U slučaju prestanka postojanja medija u narednih godinu dana, nije dozvoljeno osnivanje javnog glasila pod istim ili sličnim imenom, koje može izazvati zabunu u pogledu njegovog identiteta.