Preminuo Aleksandar Tijanić

Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić preminuo je u Beogradu u 64. godini. Tijanić je bio kolumnista, pisac, ministar, savetnik, generalni direktor, najautentičniji i najprepoznatljiviji novinarski jezik od Beča do Atine. Voleo je da se predstavlja samo kao novinar.

Aleksandar Tijanić rođen je 13. decembra 1949. godine u Đakovici. Živeo je u Podujevu, Prištini i Beogradu.

Studirao je žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odakle je, kao najtalentovaniji student, pozvan u nedeljnik NIN gde započinje profesionalnu karijeru. Tekstovi iz tog perioda danas su udžbenici za sve one koji se bave novinarstvom. Suvereno je vladao gotovo svim oblastima od spoljne i unutrašnje politike do sporta.

Posle toga postaje glavni urednik časopisa Intervju. Prva televizija na kojoj je radio kao direktor i glavni i odgovorni urednik bila je TV Politika. Osnovao je 1994. godine BK televiziju i bio je njen prvi direktor.

Krajem osamdesetih je počeo da piše i za zagrebački Start i Danas, kao i za splitsku Nedeljnu Dalmaciju, gde se istakao svojom kolumnom En passant, u kojoj je kritički komentarisao tadašnji komunistički režim, odnosno događaje u vezi sa antibirokratskom revolucijom. Objavljivao je političke kolumne u ljubljanskoj Mladini i sarajevskom Oslobođenju.

Godine 1991. vratio se u Beograd gde je uređivao Sportski žurnal. Godine 1997. pokrenuo je dnevni list Građanin, koji je ubrzo prestao da izlazi. Od 1998. do 1999. godine pisao je kolumnu u nedeljniku Evropljanin.

Bio je početkom devedesetih jedan od voditelja emisije "Umijeće življenja", koja se još pamti.

Tijanić je od 1994. godine bio ministar informisanja u Vladi Srbije, ali na tu funkciju podneo je ostavku. Bio je i savetnik za informisanje predsednika SRJ Vojislava Koštunice od 2001. do 2004. godine.

Generalni direktor RTS-a bio je od 2004. godine, biran je u dva mandata. Pokrenuo je digitalni kanal kulture na RTS-u.

RTS je u vreme Tijanićevog mandata snimio serije izuzetne gledanosti: "Selo gori, a baba se češlja", "Bela lađa", "Gorki plodovi", "Ranjeni orao", "Moj rođak sa sela", "Greh njene majke", "Ulica lipa" i mnoge druge.

Takođe, za njegovog mandata, RTS je 2008. godine organizovao takmičenje za Pesmu Evrovizije, koje medijski stručnjaci ocenjuju kao jedno od najuspešnijih. Prema Tijanićevoj zamisli, u našu kuću primljeno je 100 mladih stručnjaka.

Vratio je poverenje i poštovanje gledalaca. RTS je bila najuspešnija televizija sedam godina zaredom. Borbu za opstanak Javnog medijskog servisa smatrao je borbom za normalnu i pristojnu Srbiju. Tome je posvetio poslednju deceniju svoje briljantne novinarske karijere.

Poslednji put se pojavio u javnosti 23. oktobra na raspravi o javnim medijskim servisima.

Napisao je nekoliko knjiga, a knjiga "Ja i niko moj", koju je nedavno završio, treba da izađe iz štampe krajem godine.

"Računam da će knjigu čitati moji protivnici. Tiraž je, dakle, obezbeđen. Tu je i stotinak javnih ličnosti sa tajnim sklonostima o kojima sam pisao tokom tri decenije. Bez obzira na naslov, nisam glavna ličnost knjige, već mali novinar rastrzan željom da preživi i manjkom hrabrosti da bude kukavica", istakao je Tijanić.  

Iza sebe je ostavio suprugu, sina, ćerku i dvoje unuka.

Tijanić: Prva lekcija novinarstva (novembar, 2012)