Gora čuva Gorance od zaborava

Za Gorance se uglavnom zna kao za dobre poslastičare. Njihovim orijentalnim specijalitetima sladio se i Kralj Petar I Karađorđević za koga je radio tada čuveni poslastičar Azir Pelivanović. Po njemu su i čuvene poslastičarnice „Pelivan" dobile naziv.

Poznati su, na primer, i po crvenim ušećerenim jabukama. Njihovom proizvodnjom bavi se i porodica Jasima Isakija.

Iako je rođen u Beogradu, kao svaki Goranac Jasim smatra da je samo privremeno napustio Goru u koju će se jednom sigurno vratiti.

U Srbiji, kaže, pripadnici te manjine problema imaju samo s onim ljudima koji ne znaju ko su zapravo Goranci. Zbog sličnosti s albanskim prezimenima, nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, i nekoliko goranskih lokala našlo se na udaru vandala.

"To je zato što građani nisu dovoljno upućeni", smatra Jasim. "Naime, 1946. godine za vreme Informbiroa izvršen je pokušaj albanizacije nad goranskim stanovništvom pa su dekretom zamenjena prezimena koja su do tada imala završetak na ić onim sa albanskim završetkom".

"Ali, kao što su Goranci primili Islam, a nisu postali Turci, tako su primili i albanska prezimena, a nisu postali Albanci, sačuvali su svoj jezik, kulturu i običaje", kaže Jasim.

Ime su dobili po oblasti Gora na Šar planini gde žive u 19 sela. Gora se prostire na 500 kvadratnih kilometara, od toga 310 je u Srbiji, 150 u Albaniji i 40 kvadratnih kilometara u Makedoniji.

Našinski jezik

Jezik kojim govore je takođe vrlo karakterističan. Goranski, ili kako ga najčešće zovu našinski jezik, zapravo je varijanta srpskog staroštokavskog dijalekta, sa nekim staroslovenskim elementima.

Tim jezikom govori se bar jednom ili dva puta godišnje kada se Goranci, tradicionalno, okupljaju u Gori.

Za Đurđevdan u Gori se dogovaraju svadbe, koje se održavaju tokom leta. Uz iste običaje, pesme i nošnju, kao i stotinama godina unazad, Goranci brak slave tri dana.

U opusu srpskih pesama sa Kosova i Methohije dosta je goranskih elemenata. Tako Silvija Isaki koja peva u etno pevačkom društvu "Prelo" u tradicionalnim srpskim pesmama lako prepoznaje motive iz Gore.

"Na primer 'Hatidžiče belo', tu se koristi jezik koji se tamo koristi. Moja profesorka zna za to i ona mi uvek kaže to je tvoja pesma ali teško je ostalima objasniti. Malo njih zna za to jer mali broj odnosno gotovo niko ne zna za Gorance i teško je ljudima to objasniti ko smo, kad kažeš da si sa Kosova onda se to loše protumači često, pogotovo ako si iz onog južnijeg dela", kaže Silvija.

Posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova njih 12.000 napustilo je tu pokrajinu i rasulo se po svetu ili ostatku Srbije. Samo u Beogradu, od sada ih ima oko 11.000.

"Ja sam ponosan što sam Goranac, imam ovde mnogo prijatelja, mnogo saradnika, ali verujte mi kada odem u Goru osećam se da sam malo bogatiji duhom, tamo mi je svaki kamen mio, tamo ona štala ima neki poseban miris, ne smeta mi, ljudi oko mene su mi bliski, planina i uopšte priroda je fantastična. Dok god sam živ ja ću ići u Goru, i naravno tako i moja deca a trudiću se i moji unuci, u krajnjem slučaju dozvolite, ja ću biti sahranjen u Gori", kaže Jasim Isaki.

U Gori danas ima oko 6.000, uglavnom staračkih domaćinstava.  Od oko 20.000 Goranaca koliko ih je bilo na Kosovu njih 12.000 iselilo se posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Goranac koji je izabran u Skupštinu Kosmeta, kao predstavnik Goranske građanske inicijative, odbio je da potpiše deklaraciju o nezavisnosti Kosova.

U Gori za pravoslavni Božić, Đurđevdan i Mitrovdan

Goranci su na prostor Balkana, kažu, došli kad i Srbi. Od svih naroda u vreme vladavine Osmanskog carstva poslednji su prihvatili Islam. Skupovi za Božić, Đurđevdan ili Mitrovdan veza su sa tradicijom ali i pređašnjom religijom.

"O samoj želji da praznuju, odnosno da se sećaju dalje svoje religije govori jedan dosta dobar podatak koji se zove baba Božana, koju Goranci pominju kao poslednju hrišćanku. I Jastrebov, ruski konzul koji je u 18 veku obilazio Gorance pričao je o Božani, tada su mu Goranci govorili o njoj kao o hrišćanki koja je umrla pre jedno 15 godina, interesantno je da kada biste danas otišli u Goru rekli bi vam da je baba Božana umrla pre jedno 15 godina, to je ta neka nit sa hrišćanstvom, pravoslavljem koju Goranci ne žele da zaborave", kaže Orhan Dragaš, predsednik Građanske inicijative Goranaca.

Tokom vekova prilagođavali su se svakoj sredini i svakoj vlasti. Na Šar planini dugo su se bavili stočarstvom, a kvalitet ovčetine koju su oni uzgajali hvalio je i car Dušan. Bili su puškari ali i pelivani, odnosno rvači koji su hleb zarađivali borbama po celoj Turskoj. Danas pelivana više nema niti Goranci žive samo u Gori.

Bave se različitim zanimanjima, a među njima ima intelektualaca, profesora, lekara ali i uspešnih fudbalera poput Fahrudina Jusufija, nekadašnjeg čuvenog beka Partizana i reprezentativca Miralema Sulejmanija.