Hrvatska u EU, nada za dalje proširenje?

Kako će susedna Hrvatska, koja za nešto više od mesec dana postaje 28. član Evropske unije, uticati na politički i ekonomski život u regionu - tema je dvodnevne međunarodne konferencije, koju Fakultet političkih nauka u Beogradu organizuje u saradnji sa Centrom za primenjene evropske studije.

Da li prvi jul, datum ulaska Hrvatske u porodicu država Evropske unije treba da se tumači kao signal nade za dalja proširenja i kako na Srbiju i region utiče širenje evropskih granica? U procesu proširenja ohrabruje sporazum Beograda i Prištine, zaključuju učesnici konferencije.

"Hrvatska je uspešno prošla kroz dug, bolan i težak proces, i danas je na ulaznim vratima EU. Mislim da je to vrlo jasna lekcija za ostale zemlje zapadnog Balkana. To je moguće uprkos tekućim okolnostima. Teško, ali ipak moguće", kaže Kristof Bender iz Inicijative za evropsku stabilnost.

Profesor dr Jovan Teokarević sa FPN-a kaže da je potrebno, u trenutku, dok ne dobijemo suprotne dokaze, da prvi juli shvatimo kao dan kada se proširenje EU kao važna politika ove organizacije nastavlja, a ne prekida, iako će do prvog narednog ulaska bilo koga sa zapadnog Balkana proći najmanje sedam ili osam godina.

Senada Šelo-Šabić iz Instituta za razvoj i međunarodne odnose u Zagrebu kaže da je Hrvatska imala oko 400 merila koja je morala ispuniti.

"Procena je da će za Srbiju biti 30 posto više toga. Hrvatska ima puno nerešenih otvorenih pitanja pogotovo sa BiH i Srbijom. Nemamo nikakvu naznaku da bi Hrvatska mogla koristiti ili da želi koristiti ta bilateralna pitanja da bi zakočila recimo proces napretka Srbije prema EU", kaže Šabićeva.

Ipak, "sa svakom novom članicom Unije, pregovori s njom postaju komlikovaniji", a "Hrvatska će ubuduće imati veću pregovaračku moć kada je reč o nerešenim pitanjima sa Srbijom", navode analitičari.

Srbija će, međutim, tvrde stručnjaci, okruženija evropskim granicama postati stabilnija, a očekuje je doduše kratkoročan, povećan izvoz u zemlje CEFT-e, na račun hrvatskog izvoza.