Vršnjačko nasilje, znak za uzbunu

Serija slučajeva vršnjačkog nasilja potresa Srbiju - poslednji slučaj je učenik Politehničke škole u Kragujevcu Stefan J, koji je pretučen bejzbol palicom, i čije je stanje i dalje kritično.

Načelnik intenzivne nege Kliničkog Centra Kragujevac Tomislav Stojiljković kaže da je dečak životno ugrožen i da, uz svu terapiju i procedure koje su uobičajene u takvim slučajevima, ne može da se napravi prognoza njegovog stanja.

Policija je utvrdila šta se dogodilo u kafiću preko puta škole, identifikovala je jednog od napadača i za njim se traga.

Dvojica muškaraca sa kapuljačama prišli su stolu za kojim je sedeo Stefan sa drugaricama. Jedan od njih palicom ga je više puta udario po glavi i telu, a drugi napadač je sprečio devojke da zaštite mladića. Kada su videli da je dečak u besvesnom stanju, napadači su pobegli.

Načelnik policije u Kragujevcu Ivan Đorović kaže da je jedan od izvršilaca, pre dve godine, sekirom napao školskog policajca i pokušao da napadne i jednog učenika u drugoj školi, i da je poznat po nasilničkom ponašanju.

Ovo, međutim, nije usamljen incident vršnjačkog nasilja. Prema podacima Unicefa, 65 odsto učenika je bar jednom, a četvrtina je više puta bila izložena nekom obliku nasilnog ponašanja.

Za samo dva meseca u Srbiji ubijen je sedamnaestogodišnjak kod Bečeja, teško povređen novosadski osnovac, dok su u Kostolcu šest sati tukli učenika i to snimali mobilnim telefonom. Takvi slučajevi postavljaju pitanje bezbednosti dece u školi i van nje.

Pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić kaže da su van škole odgovorne službe lokalne samouprave, a da u toj školi postoji tim za prevenciju nasilja, da škola ima svoje obezbeđenje i da su deca u njoj bezbedna.

"Školski policajac je ukazivao nadležnima u Kragujevcu, u više navrata, sa više dopisa i da se preduzmu mere, da se ne toči piće i da se pojača nadzor", navodi Kostić.

Prevencije se setimo onda kada može samo da se interveniše.

Školski psiholog Lidija Maksić ističe da postoji čitav program radionica za mlađe i starije koje odeljenski starešina sprovodi u odeljenjima, koji daju dobre rezultate i kao rezultat imaju trend smanjivanja nasilja.

"Ako je konflikt viosokog intenziteta, uključuju se roditelji i preduzimaju mere da bi i kod kuće uradili deo posla. Jako je važna, ukoliko se sukob ponavlja, psihiloška procena i praćenje šta se sa detetom dešava u porodici i da li ima i lične probleme", kaže Maksić.

Vršnjak na vršnjaka najčešće udari prvo uvredom, psovkom, a na kraju i fizički. Širi se i digitalno nasilje, odnosno uznemiravanje i pretnje na internetu, a svaki peti osnovac je žrtva takve vrste vršnjačkog maltretiranja.