Srešćemo se u budućnosti

Reforma i modernizovanje srpskog društva i otvaranje Srbije prema svetu i Evropskoj uniji glavni su ciljevi političkog delovanja Zorana Đinđića, istakli su u specijalnoj emisiji RTS-a "Srešćemo se u budućnosti" Đinđićevi prijatelji i saradnici.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju "Srešćemo se u budućnosti"

Đinđićev profesor i prvi predsednik Demokratske stranke Dragoljub Mićunović kaže da kad god se seti Zorana Đinđića, uvek pomisli na praktičnu stranu njegove ličnosti, da je praktičnije "uzgajati povrće nego cveće".

"Umeo je da odvoji važno od nevažnog. Ono što je bio deo njegovog života - to su informacije, njihovo procesuirnje i donošenje odluka", kaže ministarka u vladi Zorana Đinđića Gordana Matković. Ocenjuje da je kao premijer bio čak tolerantniji nego kao opozicionar.

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović Đinđića pamti kao radoznalog i diskretnog, ali istovremeno i kao veoma energičnog čoveka.

"Sećam se ponedeljka nakon izbora u septembru, 2000. godine, kako su stizali rezultati, pred nama je rasla kolosalna šansa, i Zoran tad ujutro kaže - 'kad mi možemo da počnemo da radimo?' To je slika koje se često sećam", kaže Jovanović.

Novinar i Đinđićev prijatelj iz mladosti Dušan Veličković kaže da su predrasude o Đinđiću i danas veoma raširene i da propaganda o njemu datira iz 70-ih godina prošlog veka.

"Jedna od tih predrasuda je i da je bio nemački špijun. Ja sam često bio sa ljudima koji spadaju u fini svet, ali koji kad se priča o Zoranu kažu 'to nisu čista posla, ne znaš šta je radio u Nemačkoj'", kaže Veličković, ocenjujući da to ne može da se promeni.

Mićunović smatra da te predrasude "nisu uzele maha kod ozbiljnog sveta", jer je "DB proturao priče o svakom", pa tako i o Đinđiću, posebno kad je postao predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke.

"Postojale su druge prerdrasude, čak i da je bio srpski nacionalista, što nije tačno. On je samo kao predsednik vlade branio interese države Srbije", rekao je Mićunović.

Lider LDP kaže da niko nije osporavao njegove ideje. "Nisu mogli to da ospore, zato su nastojali da ospore i kriminalizuju njegovu ličnost", kaže Jovanović.

Modernizacija - osnovni cilj

Osnovni Đinđićev cilj bila je modernizacija Srbije, sve drugo su bila sredstva da se to postigne, kaže Gordana Matković.

"Sećam se da je 90-ih govorio - ko ne ume da govori, ko mora da čita s papira, ne može da bude političar niti poslanik, neka vežba pred ogledalom", kaže Matković.

Jovanović smatra da je Đinđićeva sudbina, u stvari, sudbina svih velikih ljudi.

"Trijumf ideje Đinđića će biti kad čitava Srbija pređe na tu stranu na kojoj su i njegove ideje, pod uslovom da one počnu da žive", kaže predsednik LDP-a.

Ocenjuje da se danas mnogi pozivaju na Đinđića, ali i da je činjenica da su članovi aktuelne vlade odali poštu ubijenom premijeru "pitanje elementarne pristojnosti".

"Ne možete da budete za Evropsku uniju, a da ne odate počast premijeru koji je bio za EU, to govori i o promeni tih stranaka", smatra Matković.

Veličković kaže da danas svi, pa i članovi aktuelne vlade, imaju potrebu da odaju priznanje Zoranu Đinđiću, kao da veruju da će "tako preći na njih neke njegove osobine".

Mićunović podseća da je Đinđić hteo da reši pitanje Kosova, ali da nije naišao na razumevanje kod Sjedinjenih Američkih Država, ali ni kod Evrope. Veruje da su razlozi za to "nerazumevanje" bili u međunarodnim političkim prilikama, delom i u događanjima u Iraku.

Jovanović kaže da je razumevanje izostalo i u Srbiji. Naglašava, međutim, da Đinđić nije tek posle 2000. godine počeo da se bavi Kosovom, nego mnogo ranije.

"Ja sam s njim odlazio na Kosovo i 90-ih i posle. On nije fiksirao samo jedno rešenje, tražio je da se razgovara, jer opcije su bile - Kosovo u Srbiji, podela ili nezavisnost, koja je neprihvatljiva - znači potrebni su razgovori", kaže Jovanović.

Matkovićeva kaže da je čak bila formirana i delegacija za pregovore s Prištinom i zakazan sastanak.

"Postojale su precizirane teme, naše su se odnosile na M4 obrasce, zatim tablice, struju", kaže Matkovićeva, koja je bila u sastavu te delegacije.

Kako se dogodio 12. mart?

Čedomir Jovanović smatra da je strah da Srbija dobija funkcionalnu vladu bila jedan od okidača događaja 12. marta.

Do tada, Srbija je funkcionisala kao nedovršena država, smatra Jovanović, koji kaže da su političari skoro svakodnevno dobijali pretnje, ali da je to bilo minsko polje u koje su ušli 5. oktobra.

"Zoran nije bio naivan, niko nije potcenio opasnost, ali smo bili bespomoćni", kaže Jovanović.

Nismo imali polovinom 2000. godine specijalno tužilaštvo i specijalni sud, i zato je delimično ubijen. Da je trebalo je da se pitanja bezbednosti u državi reše tih dana, ukazuje Gordana Matković.

"Promenjeno je rukvodstrvo BIA, Zoran Živković je trebalo da postane savezni ministar, možda je neko trebalo da sagleda te okolnosti, ali postojao je plan", kaže Matković.

Veličković smatra da premijer Đinđić nije bio zaštićen na pravi način.

"Njega je ubila država i to odmetnuti deo države", kaže Veličković, koji smatra da je Đinđić možda trebalo da se skloni negde u inostranstvo na nedelju dana, dok se ne reformišu službe.

Mićunović smatra da to nije bilo moguće, jer kao premijer nije mogao da se skloni negde izvan države.

Deset godina kasnije, Đinđićeve stavove potvrđuje sam život, saglasni su gosti RTS-a, koji su, kada je reč o budućnosti Srbije, ipak optimisti jer, kako kažu, duguju to Đinđiću.