Nastavni program podelio stručnjake

Program inkluzije, započet pre tri godine, omogućio je da se sve više dece sa smetnjama u razvoju upisuje u redovne škole. Međutim, stručnjaci i roditelji smatraju da je za decu sa težim smetnjama bolji izbor specijalna škola.

Marija Bolovački, majka autističnog dečaka, kaže da ju je mogućnost da sina upišu u redovnu školu najpre obradovala, a potom su se javili strahovi i dileme.

Zbog strepnje kako će ga prihvatiti drugari, ko će ga otpratiti do toaleta, da li će greškom pojesti nešto što nije po sistemu specifičnog režima ishrane, presudile su u korist specijalne škole.

"To su sve bile neke prelomne tačke koje su nas opredelile da dete upišemo u specijalnu školu. I mala su odeljenje gde deca mogu da rade jedan na jedan sa nastavnikom i da postižu bolje uspehe", objašnjava Marija Bolovački.

Iz istih razloga i Nikolići su svoju decu upisali u specijalnu školu. Pošto takve škole nema u Smederevu, Miroslav ih svakog dana, već tri godine, dovodi u Beograd kako bi pohađali nastavu.

"Da ima uslova, ja sigurno ne bih mučio decu, dolazio u Beograd svaki dan, nego bi ih vodio u Smederevu, ali takvih uslova tamo nema", objašnjava Miroslav Nikolić.

Uputstvom Ministarstva prosvete, ukinuti su posebni programi po kojima se radilo u specijalnim školama.

Od ove školske godine, sve specijalne škole rade po jedinstvenom planu i programu kao i ostale škole, što nije naišlo na odobravanje svih koji u tim školama rade.

"Oni su svi izuzetno specifični, svako ima individualni program i tu je rad 'jedan na jedan'. Ono što je ovoj školi potrebno jeste mnogo veći broj stručnih saradnika, a ne engleski, hemija, biologija i neki nastavnici koji nisu upoznati sa metodama rada u ovakvim školama. Za sada prva tri razreda imaju rad po redovnom programu, šta će bitu u 5. i 6. razredu kada im predaju predmetni nastavnici, to ne smemo ni da zamislimo", kaže defektolog Sandra Skendžić.

V.d. direktora škole "Anton Skala" Igor Raičević napominje da je inkluzija je donela mnogo toga dobrog. Deci sa lakšim invaliditetom omogućeno je da u redovnim školama budu uključena ukljucena u proces obrazovanja. Međutim, postoji i druga strana priče.

"Struktura dece u specijalnim školama sada se promenila. To su deca sa mnogo težim smetnjama, ta deca zahtevaju mnogo veću podršku. Pitanje je da li smo mi kao društvo uspeli da tu veću podršku i obezbedimo. Mislim da smo mi u taj proces ušli nedovoljno spremni", kaže Raičević.

Spremni ili ne, na novi način rada u specijalnim školama moraće da se prilagode, kažu u resornom ministarstvu.

Načelnica Školske uprave za Beograd Gordana Cvetković napominje da i u osnovnim i u specijalnim školama postoji nastavni plan i program za koji je nekoj deci potrebna dopunska nastava jer ne mogu da ga savladaju, a za neke dodatna jer mogu više. Rad u specijalnim školama se danas, kako objašnjava, posmatra kao vid dodatne podrške deci.

"Nastavnici u specijalnim školama imaju obavezu da, imajući nastavni plan i program kao okvir, za svakog učenika naprave individualni obrazovni plan i da svakom učeniku pruže onoliko koliko on može da nauči. Treba pustiti stručnjake koji rade u školama da svakom detetu daju onoliko koliko ono može naučiti", ističe Cvetkovićeva, uz napomenu da male grupe učenika u specijalnim školama učiteljima omogućavaju da to i sprovedu.

Ovih dana specijalnim školama iz Ministarstva stiže uputstvo, kako će njihovi stručnjaci podržavati decu sa smetnjama u razvoju koja pohađaju redovne škole i kako će pomagati nastavnicima u čijim su odeljenjima deca sa posebnim potrebama.