Društvo sudija za promenu sastava VSS

Društvo sudija Srbije zatražilo je od članova Visokog saveta sudstva da podnesu ostavke kako bi reforma pravosuđa mogla da se nastavi.

Predsednica Društva sudija Dragana Boljević ocenila je da je sadašnji sastav Visokog saveta sudstva izgubio poverenje i legitimitet zbog čega predstavlja branu ispravljanju grešaka koje su počinjene u dosadašnjem toku reforme pravosuđa.

Dragana Boljević je najavila da će, ukoliko oni to ne učine, Društvo sudija novoj vladi predložiti izmene zakona koji će omogućiti izbor novih članova tog, kako se izrazila, najvišeg organa vlasti u pravosudnom sistemu.

Ona je ocenila da su smanjenje broja sudija, uvođenje nove mreže sudova i reizbor sudija doveli pravosuđe u vanredno stanje, što su potvrdili i Ustavni sud Srbije i brojni međunarodni stručnjaci, a što je rezultiralo gubitkom poverenja u odluke Visokog saveta sudstva.

Prema njenim rečima, osim izbora novih članova Visokog saveta sudstva, potrebno je omogućiti da u njegovom radu učestvuje i predstavnik strukovnog udruženja, ali i da se promeni odredba po kojoj je prvi čovek tog Saveta u isto vreme i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, kako bi se smanjile mogućnosti za političke uticaje.

Govoreći o merama koje je potrebno preduzeti kako bi se stanje u pravosuđu vratilo u normalu, Boljević je rekla da je neophodno učvrstiti stalnost sudijske funkcije, uvesti jasan sistem vrednovanja i disciplinske odgovornosti sudija, obezbediti kontinuiranu obuku sudija i uspostaviti delotvoran sudski sistem koji bi građanima pružio jednak pristup pravdi.

Član Upravnog odbora Društva sudija Srbije Konstantin Mikić Vranjkić rekao je da je reforma pravosuđa koju je preduzela prethodna vlada predstavljala "udar na pravosuđe" i "mini državni udar" i dodao da rešenja poput reizbora sudija nisu svojstvena demokratskim sistemima.

Nata Mesarović krivi vlast za loše rezultate reforme

Predsednica Visokog saveta sudstva (VSS) Nata Mesarović ukazala je na ozbiljne i složene sistemske pravne probleme u postupku opšteg izbora sudija, tvrdeći da je to telo sve vreme sprovodilo zakone i poštovalo donete odluke Ustavnog suda.

Reagujući povodom poslednjih odluka Ustavnog suda o usvajanju žalbi neizabranih sudija, predsednica Visokog saveta sudstva je podsetila da je osnov za opšti izbor sudija Ustav iz 2006. godine i niz kasnije donetih pravosudnih zakona, koje je donela Skupština Srbije na predlog Vlade, a da je uloga VSS bila da takav tip izbora sprovede.

Podsećajući na tok postupka opšteg izbora i upozorenja Venecijanske komisije povodom Nacrta Ustava iz 2006. godine, Mesarovićeva je zaključila da "jedini predlagači i donosioci suštinskih odluka u oblasti pravosuđa (izvršna i zakonodavna vlast), nisu otvoreno prihvatili navedene zahteve Evrope i na osnovu toga nesporno i jasno promenili svoje odluke".

Sve do sada te suštinske odluke, ne samo da nije poništio ni Ustavni sud, već je u više navrata i u različitim prilikama odbacio inicijative predlagača za ocenu ustavnosti i zakonitosti donetih akata ili je postupak obustavio zbog nepostojanja osnova za dalje vođenje postupka.

Poslednjom odlukom Ustavnog suda, o usvajanju žalbi kojom se, kako je navela, razrešava spor, kroz proceduralne nedostatke naknadno izbor pretvara u reizbor i tako pokušava da sakrije suštinu spora i donekle okrivljuje organ čija je uloga bila da donete propise sprovede.

"Znači naočigled i odjednom se, po mom mišljenju, dogodila značajna promena političke odluke koja je izvedena nepodobnim načinom i sve se svodi na VSS koji je sve vreme sprovodio zakone i poštovao donete odluke Ustavnog suda", navela je Mesarovićeva.

Ona je podsetila da je svim sudijama koje su u vreme izbora obavljale sudijsku dužnost, a koje nisu izabrane u postupku opšteg izbora prestala sudijska dužnost po sili zakona.

Zna se da je postojao opšti oglas za izbor na sudijsku funkciju, na kome su mogli učestvovati i kandidati koji se nisu nalazili na sudijskoj dužnosti, a mogli su da konkurišu jednako, ravnopravno i inicijalno, navela je Mesarovićeva.

"Problemi su nastali pošto je donošenjem zakona o novoj mreži sudova, znači političkom odlukom, broj postojećih sudijskih mesta smanjen u skladu sa evropskim standardom (broj sudija na 100.000 stanovnika), a na konkurs za izbor se prijavilo višestruko više kandidata od broja koji se bira", smatra Mesarovićeva.

Među onima koji nisu izabrani bilo je i 800 zatečenih sudija kojima je na osnovu izričite odredbe zakona prestala sudijska dužnost, podsetila je Nata Mesarović.

Od tog trenutka do danas, kako je ukazala, traje "politička borba i sukob između vlasti (izvršne i zakonodavne) i nevladine organizacije (Društvo sudija Srbije) koja je okupila i neizabrane sudije i koja uživa manje ili više otvorenu nekada jaču, a nekada slabiju podršku evropskih institucija".

U tim raspravama i sukobima, još od upozorenja Venecijanske komisije na nacrt Ustava iz 2006. godine, pa sve do danas, tvrdi se da ni Ustavni zakon, ni drugi zakoni nisu smeli da predvide izbor, već reizbor i da je zbog toga čitav taj postupak trebalo da bude potpuno drugačiji (mogle bi konkurisati samo postojeće sudije, važila bi pretpostavka izbornosti, a samo suprotno bi se dokazivalo itd), navela je Mesarovićeva.