Beograd čeka prvu kuću za autistične

Otvaranjem odeljenja za autističnu decu u Srednjoj zanatskoj školi na Kanarevom brdu, Srbija je ove godine prvi put otklonila barijere koje su ih, decenijama unazad, isključivale iz sistema srednjoškolskog obrazovanja.

Direktor Srednje zanatske škole Miloje Marković kaže da deca, pošto je to zanatska škola, uče poslove cvećara i knjigovezaca.

Autistična deca ovde se prvi put upoznaju sa predmetnom nastavom. Prioritet je obezbeđivanje asistivnih tehnologija.

Direktor Srednje zanatske škole ističe da je ta institucija nabavila, uz pomoć prijatelja iz Kanade, šest ajpedova najsavremenije opreme, sa softverom za autizam.

"Za svako dete pojedinačno moramo tražiti zanimanje, u njima stvarno čuče genijalci'', napominje Marković.

Defektolog Ivana Kirćanski i jedna od nastavnica kažu da su časovi lepo osmišljeni, a da su đaci dosta dobri, poslušni i otvoreni za saradnju.

Iako je dijagnostika napredovala, u Srbiji se autizam otkriva tek između treće i šeste godine, a u razvijenim zemljama do 18 meseci. I roditelji teško priznaju da sa njihovim detetom nešto nije u redu.

U osnovnoj školi "Anton Skala" dugo rade sa autističnom decom. Ogroman trud, kažu, daje sjajne rezultate.

Direktor OŠ "Anton Skala" Igor Raičević kaže da rezultati autistične dece neće izostati ukoliko se oko njih čovek trudi i daje sve od sebe.

Autizam je trajno stanje. Uzroci poremećaja nisu poznati, njihov tok je neizvestan, tretmani specifični, a roditeljski angažman veliki.

Premda žive u sopstvenom svetu noseći svoju različitost kao žig nedodirljivih, vilinskoj deci, kako ih nazivaju, potreban je kontakt sa svetom čiji su deo. Udaljavanje i izolacija samo pospešuju predrasude.