Beskrajna ploha trajanja Balkana

Stara planina biva i ostaje velika i  nepoznata zemlja (terra incognita), dugačka 580 i široka sedamdesetak kilometara.

Od Vrške čuke kod Zaječara pa do rta Emine kod Nesebra, prostire se najveća planina i biocenoza polustrva, kome je iz arapske varijanate imena planinskog venca podarila ime Balkan.

Ispresecana rečnim tokovima, plodnim poljima, drevnim gradovima, začinjna arhaičnim tehnologijama, neizmenjenim  dijalektima,  koje još uvek čuva iste kao pre najmanje hiljadu godina, četvrtina Stare planine je na našoj a tri četvrtine na bugarskoj teritoriji.

Drugačije rečeno, preko 12.000 kvadratnih kolometara iznenađenja, saznanja, vizuelnih i aromatičnih senzacija, koje se najduže pamte i provociraju sva druga osećanja i raspoloženja.

Stara planina miriše barem na 150 endemskih biljaka, jagode, borovnicice, šume lešnika i kestena, smolu crnog bora ili smrče, ispašu sa suvata, vunu karakačanske ovce, ovčje mleko, kačkavalj koji je njenih pašnjaka čedo, na belmuž-već zaboravljeno jelo Kucovlaha, na sumaglice vrhova,  koji staroplaninskim dolinama i poljima donose ozon ili, kako Staroplanici kažu, kalendro.

Miriše i na prastare ćilime, koji se po retkim kućama sa živim stanovnicima  čuvaju kao prava dragocenost, jer su u njih utakani simboli daleke prošlosti i istrajavanja.

Jedino sa naše strane planine strahovita zapustelost je vančulna i mnogo jače se oseća dijafragmom, kao kakva mučnina ili zla slutnja,  nego bilo kojim čulom.

No, to je samo prvi  utisak o planini Balkan.

Ona je u geologiju utkana još u paleozoiku, pre 600 miliona godina a završnu formu dobila je u eocenu, tek pre 60 miliona.

U arheologiju ulazi od srednjeg paleolita, u tehnologiju sa Tračanima ili preciznije kazano - Tribalima, Besima i Sapejima, i njihovim saznanjima o moćnim žilištima zlata i gotovo samorodnog bakra, takozvanoj basarabi keramici i prvoj organizovanoj i dresirnoj konjici Evrope.

U istoriji je prisutna još od Ilijade i kasnije Aleksandra Makedonskog, koji se pre nego će što će poći na grčki a zatim, persijski, i pohod na sav onda poznati svet negde u dolini Ligena - današnje Nišave sukobio upravo sa njima,  želevši time da  obezbedi sigurno zaleđe, pred stavaranje helenizma- prve kulture spajanja kulture.

Pobedio ih je i prema svom biografu Arijanu i prema zvaničnoj istoriografiji, ali i prema najznačajnijem nalazu evropske arheolgije poslednje decenije prošlog veka. Reč je o skrivnici iz Rogozena, kod grada Vrace u srcu Balkana, koja na zlatnim fijalama, kantarosima i nakitu do detalja priča priču ne o pohodu velikog Makedonca, nego o onima koji su mu se suprotstavili.

Tako na jednom peharu doslovno piše: Basieleus Sirm Sapaika, što se prevodi, kao - Sirm kralj Šopova.

To nas vodi na put u zemlju Šopova ili Šopa, koji još uvek nastanjuju naš deo Stare planine i još uvek  „orate" umesto da govore, ulaze na „portu" umesto na vrata i prilično maglovito, mada rado pričaju legendu o "caru Alesandri - koj je rek`l da se ne ubiva bašta ili deda" ili drugim rečima ukinuo lapot.

Njemu se pripisuju i sve mađiljće - tumulusi u pobrđima i samoj planini ali ne i zakopano zlato koje je po pravilu rimsko ili tursko i koje generacijama i generacijama ti gorštaci traže po pećinama, potkapinama,  manastirištima, gradinama i lokalitetima Stare planine i bespogovorno veruju da postoji.  

Toj tvrdoj veri ide u prilog i priča s kraja 19. veka o čuvenom Miti Gagi, nakadašnjem vlasniku pirotskog „Tigra", kome je početni novac za fabriku, navodno pronašla keruša Najda dok je napasao ovce negde iznad rodnog sela Topli Dol, podno Midžora.

No, u istinitost toga nećemo da ulazimo.

Istina je da sve ređi i stariji stanovnici Stare planine u potragama za  zakopnaim blagom tragaju za svojom prošlošću, nesvesni lepote koju im planina pruža, zagledani u svoju muku svakodnevnog poljskog rada i sve ređa i sve pustija sela u deliću raja, koji sve sigurnije postaje bezljudna pustinja u srcu Evrope.

To je i povod našeg boravaka na Staroj planini, kojoj ćemo se "približiti" preko njenog geografskog, etnografskog, mentalno-karakternog i u svakom pogledu logičnog početka  Zabrđa.