Proslava Božića u Srbiji

Pravoslavni hrišćani koji poštuju julijanski kalendar slave Božić, odnosno rođenje Isusa Hrista. Predsednik Boris Tadić prisustvovao je liturgiji u manastiru Visoki Dečani, na poziv vladike raško-prizrenskog Teodosija.

Najradosniji hrišćanski praznik, Božić proslavljen je i u svetu i u regionu.

Patrijarh srpski Irinej služio je svetu božićnu liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu. Uz verske obrede i pričešće na kraju dvočasovne službe božićnu poslanicu Srpske pravoslavne crkve pročitao je starešina Saborne crkve Petar Lukić.

Liturgiji u Sabornoj crkvi prisustvovali su zamenik premijera Ivica Dačić, ministar vera i dijaspore Srđan Srećković, državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen, lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar i mnogobrojni vernici.

U božićnoj poslanici, patrijarh podseća da je duhovni mir pomućen strahom i brigom zbog zbivanja u svetu, a posebno zbog tragičnih zbivanja na Kosovu i Metohiji.

Patrijarh Irinej poručio je Srbima na Kosovu i Metohiji da istraju i ostanu na svojim ognjištima. Patrijarh poziva vernike i da očuvaju svetinju braka, da se brinu i staraju o svojoj deci, a posebno o njihovom verskom i moralnom vaspitanju i obrazovanju.

U pravoslavnim hramovima širom Srbije sinoć su služene liturgije i zapaljeni badnjaci, čime je obeleženo Badnje veče i najavljen najradosniji hrišćanski praznik - Božić.

U prvim vremenima hrišćani nisu slavili ničiji, pa ni Hristov rođendan. Kako je zabeleženo u Liberijevom kalendaru, prvi put ovaj praznik se slavi u Rimu 354. godine.

U Carigradu kao crkvenom centru Istoka, proslavu Božića je pokušao da uvede 379. godine sveti Grigorije iz Nise. To tada nije uspelo, slavljenje se ustalilo tek od 395. godine. Prvi Vaseljenski sabor, održan 325. nije se bavio ovim pitanjem, pošto je opšti stav Istoka bio da se Božić ne treba u obeležavanju odvajati od Bogojavljenja. Otuda i danas ima nekoliko crkava koje ova dva praznika nisu razdvojila i slave ih 19. januara.

Kako evanđelje beleži, "kad se navrši vreme, posla Bog Sina svoga jedinorodnog". Po starom računanju vremena, to se zbilo 5511. godine od "stvaranja sveta".

Po Božjoj promisli, devojka Marija, zaručnica skromnoga zanatlije Josifa iz Nazareta, bezgrešno je začela i rodila sina - Emanula, što znači "s nama je Bog", koji je dobio ime Isus. Rodila ga je u Vitlejemu, malom gradu u Judeji, iz koga potiče car David. U vreme rođenja, na nebu se pojavila zvezda, posebne svetlosti, kao znak velikog događaja.

Pojava ove zvezde vekovima je interesovala ne samo teologe već i naučnike, posebno astrologe. Kretanje nebeskih tela pre dva milenijuma se može izračunati. U naučnim krugovima ustalilo se mišljenje da se 7. godine pre naše ere zaista dogodila pojava takvog raasporeda planeta, posebno Jupitera i Saturna, kakva je opisana od strane evanđeliste Mateja.

Porodični praznik

Božić je pre svega porodični praznik kada se ukućani okupe da u toplini  svoga doma dožive mir Božji. Liturgija koja se danas služi u hramovima ima posebno svečano obeležje. Čita se pastirska poslanica koju pomesni crkveni poglavar sa episkopatom upućuje svojim vernicima.

Posle liturgije, u mnogim krajevima, vernici se zadržavaju u porti, "mirbožaju" se, čestitaju praznik i tom prilikom se zavađeni međusobno mire. Svako tada treba drugima da prašta, stvarajući mir, pošto je on suština ovog praznika. Nema mira sa Bogom ako vernik nije u miru sa svojim bližnjima.

Običaj je da se drugima danas ne ide u posetu, već kuće posećuju rano u jutro polažajnici koji čestitaju praznik i bivaju darivani. U kući domaćin lomi česnicu u kojoj se "skriven" novčić koji predstavlja sreću za onog kome zapadne.

Božić se u domovima slavi tri dana. Drugi dan je Sabor Presvete Bogorodice, a trećeg se slavi spomen na svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana, koga brojne naše porodice praznuju kao krsnu slavu.

U crkvama praznik na neki način traje do "malog Božića", Nove godine, kada je takozvano "odanije praznika". Za to vreme se sredom i petkom ne sme postiti.

Drevni srpski pozdrav koji nemaju drugi pravoslavni narodi, čuće se ovih dana u gotovo svim našim domovima, ali i na ulici i radnom mestu:

Hristos se rodi  - Vaistinu se rodi!