petak, 10. sep 2010, 08:59 -> 12:20
Novi dom za Crvenkoviće
Zahvaljujući ljudima dobre volje, porodica Crvenković iz Beljina, kod Šapca, dobila novi dom. Kuća ima četiri sobe, kupatilo, kuhinju sa trpezarijom i kompletan nameštaj. Najviše pomogli Ruža Popović iz Šapca i Dušan Stojadinović iz Beograda.
Kada smo krajem juna objavili priču o devetočlanoj porodici iz Beljina, kod Šapca, koja je zbog neplaćenog računa za struju, osam godina živela u mraku, istog dana su se javili ljudi dobre volje koji su pomogli da svetlo u kući Crvenkovića ponovo zasija. Zahvaljujući Ruži Popović, posle samo dva meseca, ta porodica uselila se u novi dom.
Na mestu stare, u novoj, prostranoj kući, Crvenkovići imaju četiri sobe, kuhinju sa trpezarijom, kupatilo i kompletan nameštaj.
"Nisam mogla da verujem da će doći ovaj dan i da više neću razmišljati da li će krov pasti na decu. Hvala svim ljudima koji su pomogli, zvali i pitali kako živimo", kaže majka Slađana Crvenković, vidno uzbuđena zbog srećnog trenutka. Dodaje da deca imaju svoje sobe, radne stolove i sve uslove da bolje uče.
U novom domu, veselije je nego ikada. Sobu, igračke i pelene sada ima i najmlađa Nikolina, a đaci udžbenike i školski pribor.
"Ostvarili su se moji snovi. Imam svoj kutak, bolji život, ali i nove prijatelje", kaže četrnaestogodišnja Marijana.
"Svi smo srećni. Konačno imam krevet u kome sama spavam, svoju sobu, igračke, knjige..", dodaje osmogodišnja Milica.
U humanijim uslovima, najstariji članovi porodice mogu da uživaju samo noću, jer su i dalje po čitav dan u nadnici.
"Srećan sam što imam ovako lepu kuću. Žao mi je što moj stariji brat Siniša nije ovde, jer radi sa ocem. Kad porastem, voleo bih i da i ja sazidam ovakvu kuću", kaže desetogodišnji, uvek nasmejani Aleksandar.
Nove kuće ne bi bilo bez tetka Ruže, dodaju mališani. Ona im je sada drugi roditelj.
"Osmeh ove dece nema cenu. Uvek mi se obraduju kad dođem. Naše prijateljstvo se izgradnjom kuće ne završava. Pomagaćemo im uvek, kad god budemo mogli", kaže Ruža Popović.
Uz mnoge dobre ljude iz Srbije i dijaspore koji su uputili pomoć, o Crvenkovićima najviše brine Dušan Stojadinović, iz Beograda, koji ih i dalje često posećuje.
"Šta da kažem, videli ste kako je bilo kad ste prvi put došli, a kako je sada. Hvala svim dobrim ljudima. U novim uslovima, ova porodica će sigurno menjati navike i sliku o životu, a deca dobiti volju da uče i budu uspešna", kaže Stojadinović.
U dvorištu zaseoka, u kojem raste najviše dece, ne samo u Beljinu, već i u kraju, najveći problemi su rešeni. Predstoji kopanje bunara, izgradnja štale, i ono čemu se mališani najviše raduju, a to je odlazak sa tetka-Ružom na Zlatibor, svoj prvi odmor van sela.
