utorak, 24. avg 2010, 07:30 -> 08:02
Na konak u hostel
Turisti koji dolaze u Beograd najčešće odsedaju u hostelima, ali i u privatnom smeštaju rezervisanom preko Interneta. Mladi kažu da teško pronalaze ulice zbog ćiriličnih natpisa, a katkad imaju problem da smeštaj nađu za grupu, zbog ograničenih kapaciteta.
Sabor trubača u Guči posetilo je 800.000 ljudi, a Birfest, 100.000 više. Mnogi strani turisti koji su bili u Dragačevu, sada su u Beogradu, jer pre odlaska iz Srbije žele da obiđu i prestonicu.
Mladi turisti uglavnom se odlučuju za smeštaj u hostelima ili privatnom smeštaju, koje su rezervisali putem Interneta. Međutim, kad stignu, žale se da ih teško pronalaze zbog neupadljivih oznaka za hostel, ali i ćiriličnih naziva ulica.
Pre nekoliko godina Beograd nije imao hostele, dok ih je danas 55. Gotovo na svakom uglu u centru grada nalazi se po neki hostel. Uglavnom su veoma mali, u proseku sa dvadesetak soba, što često predstavlja problem za veće grupe.
Prema rečima jednog studenta iz Velike Britanije, koji je doputovao da bi učestvovao u kongresu u organizaciji Evropske federacije studentata psihologije, grupa studenata je jedva pronašla hostel u kojem su mogli zajedno da odsednu, zbog ograničenih kapaciteta.
Studentkinja iz Francuske kaže da je došla u Srbiju da bi posetila Guču, a zatim je odlučila da poseti i Beograd i obiđe pravoslavne crkve.
Gosti hostela, u kojima prenoćište košta od deset evra u šestokrevetnim, do 35 evra u dvokrevetnim sobama, po pravilu su mladi, najčešće od 17 do 27 godina.
Ivan Anić, iz hostela "Eurostar" u Beogradu, ističe da postoji odlična saradnja sa turističkom organizacijom Beograda i infocentrima.
"Imaju i naše flajere, nalazimo se na njihovim sajtovima, i na sajtu federalnog saveta Srbije, i kod njih u organizaciji znaju za nas, tako da, nemamo nikakvih primedbi, saradnja je savršena", kaže Anić.
Pristupačni luksuz
Pored hostela, u Beogradu je sve popularniji i privatni smeštaj koji je, ponekad, luksuzan kao hotelski, ali znatno jeftiniji. Prenoćište sa doručkom u dvokrevetnoj sobi privatnog smeštaja košta 35 evra, a firme svoje poslovne partnere smeštaju u privatne vile.
"Kada su pojedinačni gosti u pitanju, sa raznih strana sveta su, kao i iz naše zemlje, različitog doba i uzrasta, i bračni parovi stariji, koji su bili na proputovanju kroz našu zemlju, i mlađi, koji su dolazili na razne manifestacije kod nas, naši stalni gosti, tako da je to raznoliko", kaže Milena Pavlović-Cvetković iz Vile "Forest".
Beograd trenutno ima 68 kategorizovanih vila za smeštaj gostiju, a 80 ih je u procesu kategorizacije.
Jasna Dimitrijević iz Turističke organizacije Beograda navela je da se 80 vlasnika privatnog smeštaja prijavilo da kategorizuje svoj smeštaj Sekretarijatu za privredu, čija je to nadležnost, što znači da ima smisla kategorizovati privatni smeštaj.
Svi podaci o kategorizovanom smeštaju, osim na sajtu Turističke organizacije Beograda, nalaze se i u specijalnim vodičima koji se promovišu na svim svetskim sajmovima na kojima učestvuje i Srbija.
