subota, 31. jul 2010, 07:35 -> 08:00
Konvencija o kasetnoj municiji
Više od 100 država potpisalo Konvenciju o kasetnoj municiji koja zabranjuje proizvodnju, upotrebu, skladištenje i prenos kasetne municije. Konvenciju ratifikovalo 37 država. Srbija nije među njima.
Od avgusta stupa na snagu Konvencija o kasetnoj municiji koja zabranjuje proizvodnju, upotrebu, skladištenje i prenos kasetne municije. Konvenciju je potpisalo više od 100 država, a 37 ratifikovalo. Srbija nije među njima.
U Srbiji, 17 miliona kvadratnih metara, u 16 opština, koji nisu očišćeni od kasetnih bombi, potencijalna su opasnost.
Za vreme NATO bombardovanja, na Srbiju je bačeno više od 1.000 kasetnih bombi, sa oko 350.000 projektila.
Od njih je, za tri meseca, poginulo 23, a povređeno 58 civila. Posle bombardovanja, od kasetnih bombi stradalo je šest, a ranjeno 12 ljudi.
Jedan od ranjenih je Danijel Ivić. Imao je 11 godina kada je u Kosovskoj Vitini, dva meseca posle bombardovanja, naleteo na kasetnu bombu.
"Izgubio sam obe nogem, vid na desnom oku i delimično mi je oslabljen vid na levom oku. Lobiram da se ovo oružje zabrani i promovišem Konvenciju", rekao je Danijel Ivić.
Ivić je istakao da je ova konvencija postojala 1999. godine, danas ne bi ni bili ovde. "Pozivam Vladu Srbije da potpiše ovaj sporazum i time spreči nove žrtve", naveo je Ilić.
Mnoge žrtve kasetne municije iz Srbije bore se za njenu zabranu. "Samo uništavanje jeste skupo, ali nije ni tehnički neizvodljivo niti problematično. Imamo i znanje i ljude da to efikasno i stručno onesposobe", rekao je major u penziji Dušan Vukojević.
Konvenciju za zabranu kasetne munucije potpisalo je 107 zemalja, među njima 18 članica NATO-a i 20 članica Evropske unije. Pre dve nedelje, Evropski parlament doneo je rezoluciju kojom se od svih članica Unije traži da potpišu Konvenciju.
"Potpisivanje konvencije nosi obaveze u pogledu uništavanja zaliha u roku od osam godina, u pogledu čišćenja zagađenih teritorija u roku od deset godina", rekla je Jelena Vićentić iz Organizacije "Podrška, prava, pristup Srbija".
Vićentić je istakla da država potpisnica ovim sporazumom po prvi put u istoriji Međuhumanitarnog prava, kada je u pitanju jedan dokument o razoružanju, daje državama i obavezu adekvatnog zbrinjavanja preživelih žrtava.
Iako je apel za zabranu upućen i iz Beograda, 2007. godine, sa Međunarodne konferencije zemalja žrtava kasetne municije, Srbija nije parafirala Konvenciju.
