petak, 30. jul 2010, 07:35 -> 13:13
Zatvorenih očiju pred nasiljem
Samo u poslednja tri meseca, deca su bila žrtve čak deset zločina. Zanemarivanje, zlostavljane i brutalna ubistva dece kao da postaju deo svakodnevice. U Prihvatilištu za urgentnu zaštitu kažu da su kapaciteti stalno popunjeni.
Gotovo da nema nedelje da u medijima ne osvane vest o zlostavljanju dece. Samo u poslednja tri meseca, deca su bila žrtve čak deset zločina. U gotovo svim slučajevima počinioci su osobe sa teškim psihijatrijskim poremećajima.
Stručnjaci ocenjuju da je svaka karika u društvenom lancu zakazala, od porodice do nadležnih službi i institucija.
Zanemarivanje, zlostavljane i brutalna ubistva dece kao da postaju deo naše svakodnevice. U prihvatilištu za urgentnu zaštitu kažu da su kapaciteti stalno popunjeni.
Ivana Milojević-Đukić iz Prihvatilišta za urgentnu zaštitu dece kaže da čim otpuste jedno dete na njegovo mesto dođe drugo.
"Sad smo u junu otpustili troje dece i došla su nova. Centri za socijalni rad zovu nas da primamo još dece, ali nemamo mesta", rekla je Ivana Milojević-Đukić.
Zločini nad najmlađima posledica su socijalnih i ekonomskih previranja u prošlosti na koje su stručnjaci godinama upozoravali. Podjednako zapanjuje i činjenica da okolina na njih skoro i da ne reaguje.
"Svako je zauzet svojim problemima, gleda kako svoju muku da reši, a kao produkt toga javlja se bezdušnost. Kada se udruži očaj jednih i bezdušnost drugih onda nam se dešava da nam deca stradaju", rekao je psihijatar Oliver Vidojević.
Stručnjaci kritikuju nedovoljnu efikasnost rada mnogih institucija.
Profesor Vesna Nikolić-Ristanović iz Viktimološkog društva Srbije kaže da, i kada se prijavi slučaj Centru za socijalni rad ili policiji, često je odgovor socijalnog radnika da to dete mora da ima i te kakve znake nasilja i da postoji veliki dosije o njegovim povredama da bi se nešto uradilo.
Mnogi od počinilaca zločina psihijatrijski su slučajevi. Lekari, međutim, tvrde da nije rešenje da se oni drže u bolnici, već da se napravi sistem podrške koji bi im omogućio lakše uklopanje u društvo.
S obzirom ma to da su počinioci bolesni ljudi, pravnici smatraju da nisu u pravu ni oni koji traže smrtnu kaznu za takve slučajeve.
"Njima se i inače ta kazna, čak i da imamo tu kaznu, ne bi mogla izreći. Oni bi dobili meru koja bi mogla da traje doživotno, dakle lečenje u psihijatrijskoj ustanovi dok se čovek ne izleči, a ako se nikad ne izleči, onda ostaje u ustanovi tako da ta kazna ne bi ništa bitno ni rešila", rekao je profesor Pravnog fakuleta u Beogradu Milan Skulić.
Prema postojećem zakonu u zavisnosti od težine dela, nasilje nad decom kažnjava se od 15 godina zatvora pa naviše. Za ubistvo, dobija se kazna od 30 do 40 godina zatvora.
