Vremeplov (26.7.2010)

Rođenje engleskog književnika i nobelovca Džordža Bernarda Šoa i švajcarskog psihoanalitičara Karla Gustava Junga, obeležili današnji dan kroz istoriju.

Na današnji dan 1856. godine rođen je engleski književnik, nobelovac Džordž Bernard Šo u Dablinu. Jedan od najvećih engleskih dramskih pisaca, Šo je karijeru počeo pisanjem romana i pozorišnih kritika, a tek se kasnije ogledao u dramskom stvaralaštvu. Napisao je preko 50 pozorišnih komada, a na poslednjem je radio kad je imao čak 94 godine. Prvi njegov komad "Kuće udovačke" prikazan je 1892. godine. Osam godina kasnije, objavio je zbirku "Tri pozorišna komada za puritance". Sledili su komadi: "Čovek i natčovek", "Vraćanje Metuzalemu", "Pigmalion", "Kandida", "Zanat gospođe Vorn"... U njima je Šo dramski sukob, umesto emotivnog, preneo u oblast intelektualnog i idejnog. Smelim i racionalnim duhom on je u delima izložio svoja shvatanja rušeći idole savremenog društva - zastarele i nazadne konvencije i lažni moral u oblasti religije i etike. Šoova ljubavna prepiska, dramatizovana 1960. pod nazivom "Dragi moj lažljivče", bila je jedna od legendarnih predstava beogradskog "Ateljea 212". Ona predstavlja samo deo ogromnog opusa, koji čini preko 250 hiljada pisama. Šo je, 1929. godine posetio Dubrovnik i Cetinje, a napisao je  komediju "Armija i čovek" sa temom iz srpsko-bugarskog rata, 1855. godine. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1925. godine.

Godine 1875. rođen je Karl Gustav Jung, švajcarski psihoanalitičar (Kešvil, 26. 07. 1875 - Kušnaht, 06. 06. 1961)

1809. - Umro Jovan Muškatirović, književnik, sakupljač narodnih poslovica, prvi Srbin - advokat (Senta, 1743 - Pešta, 26. 07. 1809)

1815. - Boj na Dublju u Drugom srpskom ustanku

1815. - Umro Sima Nenadović, vojvoda (Brankovina,  1793 - Dublje, 26. 07. 1815)

1847. - Liberija (zemlja slobodnih) proglašena prvom nezavisnom državom u  Africi

1885. - Rođen Andre Moroa (Emil Ercog), francuski književnik i  publicista, akademik
(Elbef, 26. 07. 1885 - Neji, 09. 10. 1967)

1887. - Poljski lekar Ludvig Zamenhof objavio prvu knjigu na esperantu

1894. - Rođen Oldouz Haksli, engleski književnik (Godalming, 26. 07. 1894 - Holivud, 22. 11. 1963)

1894. - Rođen Milenko Đurić, slikar i grafičar (Zemun, 26. 07. 1894 - Zagreb, 21. 01. 1945)

1928. - Rođen Stenli Kjubrik, američki filmski reditelj (Njujork, 26. 07. 1928 - Sent Albens, 07. 03. 1999)

1930. - U Voronježu izveden prvi grupni skok padobranaca

1943. - Rođen Mik Džeger (Majkl Filip), britanski rok-pevač, član grupe "Roling Stons"
(Dartford,  26. 07. 1943)

1945. - Rođen Staniša Stošić, pevač (Vrbovo, 26. 07. 1945 - Beograd, 08. 04. 2008)

1945. - Rođena  Helen Miren, britanska pozorišna i filmska glumica, dobitnica "Oskar"-a
(London, 26. 07. 1945)

1947. - Osnovana Centralna obaveštajna agencija Sjedinjenih Američkih Država (CIA)

1948. - Rođen Andrija Đukić, filmski i TV reditelj, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (Beograd, 26. 07. 1948)

1952. - Umrla Eva Peron, argentinski narodni tribun, supruga Huana   Perona (Buenos Ajres, 07. 05. 1919 - Buenos Ajres, 26. 07. 1952)

1953. - Počela Kubanska revolucija

1956. - Egipat nacionalizovao Suecki kanal

1963. - Katastrofalni zemljotres pogodio Skoplje , 1070 poginulih

1966. - Umro prof. dr Aleksandar Simić, specijalista-radiolog (Osečina, 26. 06. 1899 - Beograd, 26. 07. 1966)

1986. - Umro Averal Hariman, američki političar, diplomata i državnik (Njujork, 15. 11. 1891 - Njujork, 26. 07. 1986)

1992. - Osnovana Demokratska stranka Srbije (DSS)

2006. - Umro Ejub Štitkovac, novinar, književnik i publicista (Žepa, 27. 02. 1947 - Beograd, 26. 07. 2006)

2009.- Umro Mers Kaningam, američki plesač i koreograf (Sentralija, 16. 04. 1919 - Njujork, 26. 07. 2009)

broj komentara 0 pošalji komentar