Dobar posao bira fakultet

Mladi ljudi koji upisuju fakultet trebalo bi da vode računa i o tome šta će im po završetku studija najbrže doneti posao. Zanimanja budućnosti, kaže statistika, jesu ekonomija, informacione tehnologije i poslovi u oblasti medija i kulture.

Statistika kaže da su zanimanja budućnosti ekonomija, informacione tehnologije i poslovi u oblasti medija i kulture, pa bi mladi ljudi koji upisuju fakultet trebalo da vode računa i o tome šta će im po završetku studija najbrže doneti posao.

Najduže, četiri godine, na posao čekaju rudarski geolozi, inženjeri geologije i mašinske brodogradnje.

Broj nezaposlenih u proteklih pet godina manji je za 130.000. Istovremeno se broj ljudi sa fakultetskom diplomom koji su bez posla, povećao za 12.000. Na posao tako čeka 2.500 vaspitača, 1.500 učitelja i isto toliko lekara.

"To govori o tome da postoji određena neusklađenost obrazovnog sistema u smislu potreba tržišta rada, i jedna od vrednosti Bolonjske deklaracije jeste ta da postoji, zapravo, usklađenost prosvetnih planova sa onim što tržište rada zahteva, i činjenica da su i neki fakulteti generatori nezaposlenosti, zato što upisne kvote na fakultetima ne odgovaraju zakonu tražnje i tržištu rada", kaže Dejan Jovanović direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Da se mnogi sve više opredeljuju na osnovu procene o lakšem dobijanju posla, svedoči i primer Matematičkog fakulteta, koji je svojevremeno, zbog potreba tržišta, uveo smer za informatiku.

"Pokazalo se da su mladi prepoznali taj smer i da je interesovanje za Matematički fakultet poraslo, ali to je još uvek nedovoljno, s obzirom na to kolike su potrebe društva za kadrovima iz informatičke oblasti", rekla je Neda Bokan, prorektor Univerziteta u Beogradu.

Svake godine fakulteti odrede kvote za upis, koje, kada ih prihvate senati univerziteta, nadležno ministartvo daje vladi na usvajanje.

U Ministarstvu prosvete kažu da bez izmena prihvataju broj brucoša za upis prirodnih nauka, dok se polako smanjuje broj studenata na društvenim naukama.

"Potrebno je, pre svega, da imamo bolju ekonomiju, nego što imamo, ekonomiju sa svojim sadržajem, koja otvara nova radna mesta, i otvara novu perspektivu. Potrebna je bolja povezanost fakulteta i privrede", kaže ministar prosvete Žarko Obradović.

I podaci o kvotama nekih beogradskih fakulteta u poslednje tri godine pokazuju da neke ustanove počinju da prilagođavaju broj brucoša potrebama tržišta. Univerzitet u Beogradu sklopio je ugovor sa Gošom i NIS-om, kako bi diplomci lakše dolazili do posla.

"Pa mi se trudimo da obezbedimo studentsku praksu. Da oni kroz studije već steknu neka znanja i veštine, koje će im omogućiti da lakše nađu posao. S druge strane, kad odu negde na praksu, već samim tim su dobili neku prednost, jer će tamo gde su se dobro pokazali, želeti da ih zadrže", kaže Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

Ipak, trenutno je na tržištu rada 687 magistara i 38 doktora nauka. Iz ministarstva prosvete najavljuju strategiju visokog obrazovanja, u naredne dve godine, i nacionalne okvire kvalifikacija.

Takođe, potrebno je napraviti i dugoročnu prognozu traženih zanimanja u narednih pet do petnaest godina.

broj komentara 4 pošalji komentar
(utorak, 07. sep 2010, 02:27) - anonymous [neregistrovani]

Pitanje

Jedno pitanje od kakve su vaznosti, Informacione Tehnologije za elektrodistribuciju? ili bilo koji razvijeni sistem proizvodnje, koji ne moze bez organizacije dobro da posluje. dali neko od komentatora zna odgovor na ovo?

(petak, 25. jun 2010, 14:38) - Anika [neregistrovani]

re:anon...

Slazem se!Ekonomija,prava,medije i ostala sekundarna zanimanja nece imati sta da racunaju,o cemu da izvestavaju i koga da zastupaju ukoliko ne postoji razvijena privreda!!!Proizvodnja,pa sve ostalo!Toliko.

(petak, 25. jun 2010, 12:50) - anonymous [neregistrovani]

brate

opusteno...

(petak, 25. jun 2010, 11:49) - anonymous [neregistrovani]

anon

Занимања будућности нису, како каже статистика, економија, информационе технологије и послови у области медија и културе. Занимања будућности су она која обухватају производњу, обезбеђење, експлоатацију, одржавање хране и пијаће воде, и производња лекова. Какве инф.техн. и економија, то је одавно постало ствар ДОГОВОРА великих компанија, не постоји више економија веч договорна економија. Не формира цену више ни тржиште ни понуда ни потражња, већ берза у Лондону, Њујорку, Токију...