Godišnjica smrti Josipa Broza Tita

Navršava se 29 godina od smrti doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Josipa Broza Tita. Broz preminuo u Ljubljani, a njegovi posmrtni ostaci čuvaju se u Beogradu, u Kući cveća.

Doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito umro je 4. maja pre 29 godina u Ljubljani, a njegovi posmrtni ostaci čuvaju se u Kući cveća, u Beogradu.

Mnogobrojni poštovaoci Josipa Broza Tita posetili su i danas Kuću cveća i odali poštu "svom maršalu".

Većina, mahom starijih ljudi, među kojima su i članovi mnogobrojnih društava, organizovano su posetili nekadašnju zimsku baštu i mesto za odmor predsednika Tita i dok su čekali u redu da se upišu u knjigu utisaka prisećali se vremena "kada se putovalo i nije moralo brinuti o egzistenciji kao što se to čini danas".

Poneki su se, brišući suze, prisećali kako je bilo nekada kada se nosila "Štafeta mladosti" i slavio Titov rođendan u celoj zemlji.

"Hvala druže Tito, imala sam srećno detinjstvo", jedna je od poruka zahvalnosti upisane u knjizi utiska.

Nostalgija za "starim dobrim vremenima"

Rade Šobić iz Drvara kazao je da je Kuću cveća posećivao više puta, dodajući da je Tito bio kum njegove porodice, a da njegov grob "nikako ne propušta da obiđe i 4. maja", na dan kada je Broz umro u Ljubljani.

"Ponosan sam što obilazim mesto gde je sahranjen, jer je on bio vrhunac svetske klase", ponosno ističe Šobić, koji svake godine posećuje i Titovu pećinu u Drvaru.

Njegov prijatelj Damjan Radanović, koji je rođen u Glini u Hrvatskoj, a proteklih nekoliko godina živi u Beogradu, kaže da mu ovaj datum evocira uspomene "na stara dobra vremena" i da zbog toga, na ovaj dan redovno odaje počast Titu.

"Dolazim ovde bar dva puta godišnje, a ovaj dan je poseban", istakao je Radanović dok se u međuvremenu u razgovoru sa ostalim posetiocima prisećao kako je "nacija ožalila Tita kada je čula za vest o njegovoj smrti".

Prema rečima Svetlane Ognjanović iz Muzeja istorije Jugoslavije, kroz Kuću cveća tokom prepodneva prošlo je oko 1. 000 posetilaca, a za vreme praznika veliki broj građana iz republika bivše države takođe je odalo počast Josipu Brozu.

Razvojni put

Tito je rođen u Kumrovcu 1892. godine, a tačan datum njegovog rođenja nije poznat, mada je rođendanom smatran 25. maj, što je proslavljano godinama "Štafetom mladosti" i velikim sletom.

Kao austrougarski kaplar učestvovao je u Prvom svetskom ratu, između ostalog i u borbama protiv srpske vojske. Ranjen je i zarobljen u Rusiji 1915. godine, posle čega je pobegao iz zarobljeništva i učestvovao u Oktobarskoj revoluciji.

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca se vratio krajem oktobra 1920. godine, kada je postao član Komunističke partije, a 1937. godine njen generalni sekretar, voljom Staljina, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića.

Radio je 1936. i 1937. godine u Kominterni, u Moskvi, u vreme kada je likvidiran znatan broj jugoslovenskih komunističkih prvaka. Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska).

Legendarni vođa

Iz rata je izašao kao legendarni vođa. Osim borbe protiv okupatora jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju - tokom i nakon rata. U zanosu "revolucionarne pravde" nestale su desetine hiljada nekomunista pod maskom "borbe protiv saradnika okupatora", čime je nepovratno uništen čitav građanski sloj.

Odbio je Staljinov pritisak 1948. godine i rezoluciju Informbiroa nakon čega je decenijama dobijao značajnu finansijsku i vojnu podršku SAD.

Rezoluciju Informbiroa iskoristio je za masovni obračun sa "informbiroovcima" i "staljinistima" ali i drugim političkim protivnicima.

Simbol terora i obračuna sa neistomišljenicima iz tog perioda je zloglasni zatvor na Golom otoku.

Broz je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj.

U unutrašnjoj politici ostavio je ustrojstvo koje je na kraju dovelo do raspada Jugoslavije.

Josip Broz sahranjen je 8. maja 1980. godine, u Beogradu, a na njegovoj sahrani bilo je prisutno 209 delegacija iz 127 država sveta.

broj komentara 75 pošalji komentar
(subota, 17. okt 2009, 19:58) - Vasilije [neregistrovani]

Tito

Druže Tito mi ti se kunemo
da ovako više ne možemo.
Vasilije od Semberije

(petak, 08. maj 2009, 09:30) - anonymous [neregistrovani]

mislite o tome

Upravo tako. Mozemo se mi politicki slagati sa njim ili ne ali posle 29 godina ovde se radi o istoriji a ne o politici a Tito je hteli mi to ili ne bio veliki deo nase istorije. Zbog svega toga ne treba ni razmisljati o izmestanju muzeja ili otudjivanju stvari koje su mu pripadale ili koje je koristio, dobio jer je to sve dokaz i svedocanstvo o jednom vremenu koje nekome moze da se svidja a nekome ne ali bilo nase a ne tudje. Tesko nama ako posle svake revolucije unistavamo sve predhodno.

(četvrtak, 07. maj 2009, 15:51) - Zbunjena [neregistrovani]

Diktator

Nisam sigurna šta da mislim.... Rođena sam '80, nisam upamtila vreme Tita, osim kroz priču i sećanja rodeitelja i onih koji su gradili SFRJ (i bukvalno gradili)! Učili su nas jedno, onda pričali drugo... istoriju pišu pobednici, odavno je poznato i nisam sigurna da bi u bilo koji iskaz istoričara mogla 100% da poverujem! Demokratija - da, ili kakva? Sloboda govora - da, ali kakva? Ukoliko je demokratija ovo što rade naši predsavnici vlasti (poseban akcenat na cirkus u Skupštini), ukoliko je sloboda jednog naroda to da mu je jedina opcija da može da napreduje i da se nekako "izvuče" iz dugova ta da uđe u EU samo da bi opet mogla da se zaduži, ali "povoljnije", i ukoliko vrsni Sud osuđuje isključivo predstavniek srpskog naroda... o kakvoj to demokratiji pričamo?

(četvrtak, 07. maj 2009, 15:01) - sale [neregistrovani]

Diktator

Slazem se u potpunosti sa vama,i dodao bih pitanje obozavaocima Tita sta oni misle kako bi prosao Broz da je doziveo devedesete.

(utorak, 05. maj 2009, 11:13) - anonymous [neregistrovani]

Diktator

Broz je bio tipičan (komunistički) diktator koji je bezskrupulozno zgrabio vlast i degradirao proslošt, sadšnjost i buduċnost mnogima. Njegovo mesto u istoriji treba konačno da istraže profesionalni i nezavisni istoričari. Kuċa cveċa bi trebalo da se iskorisiti za nešto pametnije i manje skupo za održavanje.

(utorak, 05. maj 2009, 10:19) - dragutin [neregistrovani]

dok smo bili drugovi svi smo imali sve

Tito nije bio pametan, bio je genijalni državnik zemlje u kojoj su ljudi srećno živeli.Umesto da kukate,udružite se svi pametni i pošteni ljudi,zavedite red, napravite državu u kojoj će ljudi hteti da žive u njoj a ne da beže iz nje.Zapamtite dobro, RAD I POŠTENJE DVE SU NAJVEĆE VRLINE ,POHLEPA JE KOREN SVIH ZALA.

(utorak, 05. maj 2009, 00:03) - kuca cveca [neregistrovani]

bez naslova

Sramota da danas muzej nije bio duze otvoren, pa to je bruka, pa i izlozbe ako ima posetilaca ostaju duze otvorene, ovo je samo kapric, uprava muzeja treba da se stidi

(utorak, 05. maj 2009, 00:00) - noveski [neregistrovani]

bez naslova

nikad necu da zaboravim vreme nasega Tita, sloboda bratstvo i jedinstvo, ravnopravnost za sve, mnogi ga kude kukaju na goli otok pa mi sada imamo u ovoj demokratiji po ulicama gole otoke, nesmes da prosetas da te nebi zakacio neki metak. Nasi roditelji nisu se plasaili za nas a i mi za svoju decu decu da ce da ih ubije neki zalutali metak, a sad pitam ja vas koji mislite da je Titovo vreme bilo diktatura. Ne cudim se onima koji su ridjeni posle Tita, ali se cudim mojoj generaciji pa dali mogu da pogledaju deci u oci i da kazu to nije istina, pa zivelo se ljudi bolje nego igde, sloboda postovanje. Znalo se koga smes da vredjas, pa zar vam je to demokratija kad mozes u skupstini da vredjaju jedni druge, da javno mrzis nekoga, neka hvala vam ja bi ipak volela da se vrati moja diktatura kad sam bila sretna. Bilo je propusta ali sada ih ima mnogo vise. Zato neka ti slava i hvala moj Marsale

(ponedeljak, 04. maj 2009, 21:35) - volim ga [neregistrovani]

moj marsal

slava ti marsale moj jedan jedini najbolji iako sam 87 godiste tvoj sam pionir i ostacu do groba kakvo je to vreme bilo pricaju stariji i tek sad osecaju sta si znacio u ovom vremenu zla ludila kriminala diktature droge pocivaj u miru legendo dok zivim volecu te

(ponedeljak, 04. maj 2009, 20:48) - anonymous [neregistrovani]

bez naslova

Ako je DRUG TITO bio diktator kako je mogao da se vozi u otvorenim kolima, i kako je 99,99 naroda JUGOSLAVIJE pevali DRUZE TITO MI TI SE KUNEMO ,i kako su svi mogli da ucestvuju u nosenju STAFETE ,gde je tu logikaonih koji ga zovu diktatorom, dali oni znaju sta znaci diktator. Kamo srece da se vrati ono vreme ubedjen sam 100% da bi se ponovo vratilo BRTSTVO I JEDINSTVO SLOBODA STA IMA BOLJE OD TOGA . SLVA MU ,SLAVA MU SLAVA MU.