petak, 12. mar 2010, 00:15 -> 21:45
Godišnjica ubistva Zorana Đinđića
Polaganjem venaca u Aleji velikana na Novom groblju obeleženo sedam godina od ubistva predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića. Članovi porodice, državni funkcioneri i brojni građani odali poštu ubijenom premijeru.
Pre sedam godina ispred zgrade Vlade Srbije ubijen je premijer i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić, jedna od ključnih ličnosti demokratskih promena 2000. godine, koje su označile kraj vladavine Slobodana Miloševića.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je na takmičenju u besedništvu "Besede u Zoranovu čast" da "na ovaj dan, kada se sećamo Zorana Đinđića, moramo da mislimo na ono što je on obećao i tako dao smisao našim životima".
Tadić je prvu nagradu dodelio Tomi Vukiću, pobedniku ovogodišnjeg takmičenja pod nazivom "Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude ako se još potrudi".
"Ciljevi koji su pred državom ne mogu se ostvariti bez ogromne energije građana, pre svega mlade populacije", rekao je Tadić.
"Verujem da u Srbiji i dalje postoji spremnost, nada i htenje, ali i obećanja. Moja namera je da ne bude nekoliko godina praznih obećanja, već da završim ovo što je Zoran započeo, a to ne mogu bez ovih mladih ljudi", poručio je Tadić.
Novo izdanje knjige Zorana Đinđića "Jugoslavija kao nedovršena država" i digitalna kolekcija njegovih knjiga, naučnih članaka i prevoda, predstavljeni su u Narodnoj biblioteci Srbije.
Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je na promociji da je Đinđić, kao i svi srpski reformatori viziju moderne Srbije temeljio na njenoj evropskoj orijentaciji, ali da se on nije zadržao na toj ideji, već je i trasirao put Srbije tamo gde joj je mesto, ka Evropi.
"Za razliku od drugih, Đinđić je prepoznao istorijsku šansu i vekovni ideal da Srbija postane politički stabilna država, sa efikasnim institucijama, dobrom infrastrukturom, modernim školstvom i brzim razvojem privrede", rekao je Cvetković.
Podsećajući na Đinđićeve poruke o potrebi novog socijalnog konsenzusa, odlaganju svih sporova i sukoba, radu i uvođenju reda, Cvetković je ocenio da je ostvarivanje tog programa najbolji način da se Srbija oduži svom prvom demokratskom premijeru.
Prema njegovim rečima Đinđić je znao da Srbija može da uđe u društvo razvijenih i uspešnih država, ali da se to može postići stvaranjem efikasne države, razvojem svih privrednih potencijala, socijalnom solidarnošću i stalnim unapređivanjem demokratije.
Cvetković je poručio da Đinđićevi ciljevi nisu ni danas promenjeni i dodao da je Đinđić "idejni koridor Srbije prema Evropi, koncept koji nas hrabri da istrajemo na rešavanju problema bez nasilja i ubrzavanju ekonomskog razvoja".
Članovi porodice i državni zvaničnici položili su cveće i vence na grob ubijenog premijera.
Do Đinđićevog groba u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju zajedno su došli supruga Ružica i sin Luka Đinđić, predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, potpredsednik vlade Božidar Đelić i ministar odbrane Dragan Šutanovac.
Na sedmu godišnjicu ubistva lidera DS-a i predsednika Vlade Srbije, grob su posetili i ostali ministri iz redova Demokratske stranke, G17 plus i Srpskog pokreta obnove, ministri iz Đinđićeve vlade, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i gradski funkcioneri, omladina Demokratske stranke i stipentisti Fonda "Dr Zoran Đinđić".
Predstavnici omladine DS-a došli su u organiozvanoj povorci od Vukovog spomenika, a građanima koji su im se pridužili delili su bele ruže i sveće.
Na Novom groblju je dugačka kolona građana, koji čekaju da odaju poštu pokojnom premijeru.
Venci ispred zgrade Vlade
Članovi Vlade Srbije, predvođeni premijerom Cvetkovićem, položili su cveće ispred zgrade Vlade, gde je, pre sedam godina, ubijen prvi demokratski premijer.
Bivši predsednik Vlade Srbije Zoran Živković i članovi njegovog kabineta, takođe, su položili venac na mestu gde je Đinđić ubijen.
Polaganju venca u dvorištu Vlade Srbije prisustvovali su tadašnji ministri Božidar Đelić, Dušan Mihajlović, Goran Pitić, Slobodan Milosavljević, Gordana Matković, Branislav Lečić, Dragan Milovanović i Gašo Knežević.
Delegacija Liberalno demokratske partije, predvođena Čedomirom Jovanovićem, u kojoj je bio i izvetilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, položila je vence i upalila sveće u dvorištu Vlade Srbije.
Odbornici Demokratske stranke u Kosovskoj Mitrovici obeležili su, takođe, godišnjicu ubistva premijera paljenjem sveća i odavanjem počasti u porti hrama svetog Dimitrija.
Osim u Kosovskoj Mitrovici, godišnjicu od ubistva premijera obeležili su i građani u Smederevu i Prokuplju.
Na premijera Đinđića izvršen je atentat u dvorištu vladine zgrade 12. marta 2003, u 12.25.
Atentat na premijera izvršen je iz zgrade Zavoda za fotogrametriju, koja se nalazi u Ulici admirala Geprata 14, u neposrednoj blizini zgrade Vlade Srbije.
Na premijera je pucao pripadnik Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović, koji je, kao i Milorad Luković Legija, za ubistvo premijera pred Specijalnim sudom osuđen na 40 godina zatvora, a tu presudu potvrdio je i Vrhovni sud Srbije.
Reformator bez kompromisa
Ubistvo premijera osudili su svi stranački lideri, političke i nevladine organizacije, diplomate zemalja EU i SAD, naglašavajući da su "ubice želele da zaustave reforme koje je Đinđić beskompromisno sprovodio posle pada Miloševićevog režima".
Povodom godišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića učesnici skupa u Domu sindikata složili su se u oceni da bi Srbija danas bila pred vratima Evropske unije da 12. marta 2003. godine nije ubijen prvi demokratski premijer.
Đinđić je bio, jeste i ostaće simbol evropske Srbije koja se ne plaši ni sebe ni drugih i koja hrli napred, rečeno je na skupu pod nazivom "Naš posao, naša vizija".
Zoran Đinđić je, kako je rečeno, ostavio neizbrisiv trag i političko nasleđe koje ne pripada samo Srbiji, već i regionu i Evropi, a politika koja ga je pre sedam godina ubila sada pripada prošlosti.
Zoran Đinđić rođen je 1. avgusta 1952. godine, u Bosanskom Šamcu. Sa suprugom Ružicom, koja je pravnik, ima dvoje dece.
Studije filozofije počeo je u Beogradu, ali je bio uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora, zajedno sa grupom studenata iz Zagreba i Ljubljane, koji su se suprotstavljali autoritarnom režimu.
Po završetku studija, nigde u zemlji nije mogao da dobije posao, pa je otišao u Nemačku, gde je doktorirao na Univerzitetu u Konstanci, a u Jugoslaviju se vraća tek posle 12 godina i pada Berlinskog zida.
U Demokratskoj stranci bio je od 1989. godine, kao jedan od njenih osnivača i njen najuticajniji predsednik.
Posle pobede opozicije na lokalnim izborima, 1997. godine, i posle sukoba sa Miloševićevim režimom, postao je prvi gradonačelnik Beograda, koji nije bio član komunističke partije.
Tokom 2000. godine bio je glavni strateg i organizator kampanje opozicije, koja se završila 5. oktobra odlaskom Miloševića sa vlasti.
U januaru 2001. godine, postao je prvi srpski premijer, koji iza sebe nema komunističku prošlost.
U ekspozeu koji je podneo poslanicima Narodne skupštine Srbije naveo je da je Srbija u prethodnih deset godina bila prepuštena "na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra".
"Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke, a današnji dan u simboličnom smislu razumemo kao 6. oktobar, kao početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene", rekao je tada Đinđić.
