Sećanje na Branka Ćopića

Navršava se 25 godina od smrti poznatog pisca Branka Ćopića. Jezikom punim razumevanja pisao je o siromašnim seljacima, deci, sanjarima i skitnicama, a nemogućnost mirenja sa stvarnošću i potraga za boljim svetom bili su glavni razlog samoubistva velikog pisca.

Danas se navršava 25 godina od smrti Branka Ćopića, "besmrtnog srpskog pisca".

Ćopić će ostati upamćen po izuzetnom osećaju za pravdu i pravednost čiji je nedostatak u sopstvenoj realnosti okončao samoubistvom.

Rođen je prvog dana 1915. godine u Hašanima, u Bosanskoj krajini, tadašnjoj Austro-Ugarskoj, a počeo je da piše još kao đak Učiteljske škole koju je završio u Banja Luci.

Pre Drugog svetskog rata objavio je zbirke pripovedaka "Pod Grmečom", "Borci i bjegunci" i "Planinci".

U partizanskom pokretu učestvovao je od 1941. godine i tokom rata nastavio sa pisanjem, tako da je pre završetka rata za decu napisao "Priče partizanske" i zbirku pesama "Ognjeno rađanje domovine".

Filozofski fakultet završio je u Beogradu i već kao student skrenuo je na sebe pažnju književne kritike koja je zabeležila da je Ćopić, "nadahnut i spontan u svom književnom radu, dobar opservator i poznavalac živog narodnog govora, a uz to vedra duha i sa istančanim smislom za humor, lako i brzo osvojio najšire slojeve čitalačke publike".

Pored tri romana: "Prolom", "Gluvi barut" i "Ne tuguj bronzana stražo", poznate su njegove pripovetke "Rosa na bajonetima", "Surova škola", "Odabrane ratne pripovetke", "Izabrane humorističke priče", "Dragi likovi", "Doživljaji Nikoletine Bursaća", a za "Baštu sljezove boje" je dobio Njegoševu nagradu.

Preko petnaest knjiga za decu, među kojima pripovetke "Bosonogo đetinjstvo" i roman "Orlovi rano lete", svrstavaju ga u jednog od najboljih dečjih pisaca svih vremena sa prostora bivše Jugoslavije.

Teren sa koga je Ćopić pretežno crpeo građu za svoje pripovedačko stvaralaštvo bio je njegov zavičaj, Grmeč i podgrmečki kraj.

Ćopićevi junaci u svetu usamljenih

U pripovetkama nastalim pre rata najviše su ga zanimali siromašni seljaci, sanjari i prosjaci, deca, skitnice i nadničari, o kojima je pričao jezikom punim brige i razumevanja. Ti njegovi junaci su svet zaboravljenih, usamljenih i odbačenih ljudi koji bezglasno tuguju zbog zla kome ne mogu i ne umeju da se suprostave.

Dobar deo njegovog stvaralaštva u prozi humoristično je intonirao. Humor se nalazi u prirodi i mentalitetu njegovih junaka, koji i u najtežim životnim trenucima znaju da sačuvaju vedrinu duha i nasmeju se sopstvenoj nevolju. Otkrivao je sitne ljudske mane i nedostatke, pa se tako desilo da je o mirnim vremenima pripovedao s tugom, a o ratnim - vedro i nasmejano.

Dela, kojima je zavredeo i članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i Akademiji nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine, prevedena su na ruski, engleski, francuski, nemački, ukrajinski, poljski, češki, bugarski, slovenački i mađarski jezik.

Ceo radni i životni vek nakon Drugog svetskog rata Branko Ćopić je proveo u Beogradu, ali je vrlo često putovao po Jugoslaviji i evropskim državama.

Iako je pripadao narodnooslobodilačkom pokretu, kao čovek velikog obrazovanja, osećaja za pravdu i pravednost, kritički je gledao na stvarnost. Kao jedno od najpoznatijih takvih dela bila je "Jeretička priča" zbog koje je kasnije trpeo velike udare tadašnje komunističke partije na vlasti, državnih organa, pa i samih kolega.

Takvih progona bilo je mnogo, pa je istoričar književnosti Ratko Peković to sabrao u knjigu "Sudanije Branku Ćopiću" koja svedoči o problemima sa kojima je pisac bio suočen ne samo u književnom životu.

Pretpostavlja se da su ti progoni i nemirenje sa stvarnošću drugačijom od one za koju se borio bili glavni razlog samoubistva velikog pisca.

broj komentara 13 pošalji komentar
(ponedeljak, 18. feb 2013, 15:04) - JelenaK [neregistrovani]

Jedan je Branko

Djeca danasnjice, nazalost, ili veoma malo citaju ili ne citaju uopste. Roman Magerece godine i Pionirsku trilogiju sam procitala bezbroj puta i svaki put i plakala i smijala se. Toplo preporucujem da ove romane svako procita, a apelujem roditeljima da upute i djecu na malo vise citanja...

(sreda, 26. maj 2010, 21:37) - Sanela [neregistrovani]

Branako Copic

Veliko hvala, Veliki covjece,
hvala ti sto si mi uljepsao dane mog djetinstva, I dok postoje tvoje knjige i ti ces u njima da zivis vjecno.
NEKA TI JE VJECNA SLAVA I HVALA,

(petak, 27. mar 2009, 23:39) - anonymous [neregistrovani]

Dobar je bio branko

nek mu je vjecna slava i hvala. a svako ima svoje razloge zasto.

(petak, 27. mar 2009, 17:04) - RadovanM [neregistrovani]

"Secanje na Branka.."

Veliki pisac, pa prema tome i veliki mislioc, pa ipak na koncu slab sebi sudija. Cisto je tesko verovati da se ovakav UM prikljucio Partizanima, ali je jos teze shvatiti da je ostao uz njih. Branko Copic je dobro znao sta su nebraca rvati nanelu Rodu Brankovom, a on, ukljucen u falicno "Bratstvo i Jedinstvo" nije smeo ni da pisne i iznese stvarnost tuzne nam istine. Vidno se razocarao u svoj izbor, ali iz cor-sokaka nema jednostavnog izlaza. Nije Branko jedini Srbin - idealista - koji su hteli doneti Rodu svom poboljsanje, naturajuci mu dugorocnu, neisprobanu komunisticku - jos gore Titovu ideologiju i diktaturu. Nisu li i Djilas i Rankovic i Koca i Arsa i mladi, Brankov komsija general Slavko Rodic i jos mnogi drugi, tako zaslepljeni Srbi, nasli svoje licne, konacne i tragicne zivotne krajeve u razocaranim saznanjima da su svom, napacenom Srpskom rodu, doneli necuvenu nepravdu i nevolju, tovareci Srbinu dugogodisnju diktaturu srbomrsca - Marsala im Tileta, a on im se i u grobu grohotno ceri. RadovanM

(petak, 27. mar 2009, 07:59) - ToM [neregistrovani]

Pitanje

U moje vreme Copiceva je literatura bila obavezna, a i da nije citali smo je i glasno se smejali. Ne znam sta danas deca moraju da citaju, ali siguran sam da se ne smeju dok citaju. Copicevih likova bilo je posvuda, danas su valjda zabranjeni, sta li, jer ih nigde vise nema.
I prica jednom Branko u nekoj emisiji za decu, dok se kod berberina brijao udje jedna devojcica i rece: Cika Branko, danas smo u skoli pricali o vama. Sve sam znala da odgovorim samo nisam znala da kazem koje ste godine umrli.
Sada znamo i to ...

(petak, 27. mar 2009, 02:57) - Bozidar Nikolic "Basel - Bobovo" [neregistrovani]

Pisac svih vremena....

Branka Copica, kao pisca sam ga jako obozavao, i ovde u CH- i dok sam bijo u JNA na osluzenju vojnog roka....

Neka muje vecna slava¨!!! I HVALA mu na sva njegova dela koja su ostala i koja ce ostati i dugo ce se secati generacije i generacije na njega...

SLAVA MU!!!!

(petak, 27. mar 2009, 01:01) - Kupresak [neregistrovani]

Pitanje

Branko je uocavao prelazna doba u razvoju civilizacije i pevao o njema,kao nprimer u strofi:

"Vidi vidi druze mili,
sta su ljudi izmislil,
i bez konja i bez ama.
ta masina ore sama."

Ili ono kad u "Osmoj ofanzivi"Jovandeka i zena mu prvi put slusaju radio pa ga ona pita:kako je covek stao u ovako malu kutiju i govori iz nje.A kad Jovandeka odgovara da covek ne moze da u nju udje,zena mu odgovara moze moze jer je izucio skole
Neka mu je velika slava i hvala sto su me misli i ove njegove strofe uputila da studiram masinstvo

(petak, 27. mar 2009, 00:47) - Todor sa Kupreske Visoravni [neregistrovani]

Velikan

Moj zemljak Branko Copic je genije koji je uoca-vao i pevao o prelaznim dobima u razvoju luds- kog drustva.Sledeci njegovi stihovi koje sam naucio u osnovnoj skoli to dobro ilustruju

Vidi vidi druze mili,
sta su ljudi izmislili,
i bez konja i bez ama,
Ta masina ore sama.

On peva o mrtvim stvarima koje se su se pocele kretati i raditi brze,bolje,kvalitetnije od konja,vola i coveka, Rade na velikim visinama i dubinama,na niskim i visokim temperaturama. Sa njima je covek mnogostruko uvecao snagu svojih misica i domete svojih cula.Sa njima je covecanstvo otislo na Mesec i Mars

Zato djake ne treba uciti da se istorija deli na: kameno doba,robovlasnistvo, feudalizam, ka-pitalizam i socializxam vec na doba pre i posle pojave masine kao mrtve stvari koja se krece.
Neka mu je vecna slava i hvala sto je ovim stihovima uticao da ucim i studiram masinstvo

(četvrtak, 26. mar 2009, 22:33) - srbkinja [neregistrovani]

Pitanje

Copicu slava i hvala. Pripovedac velikog dara, yanimljiv, neponovljiv. U vremenu kada se velicalo somnabulno buncanje nemustih polutalenata, a tako je i danas, nije mu bilo lako preteci. Mozda je zato i utekao u smrt. Ne razumem zasto ste sahranili Noga. Bogu hvala, jos je ziv. I voli Srbiju, i lepe pesme pise.

(četvrtak, 26. mar 2009, 11:43) - anonymous [neregistrovani]

Velikan

Odrastao sa uz Brankove romane,price,pjesme.
Vjerujte i sada u cetrdesetim volim da se vratim i "obnovim" sve te prelijepe price koje moze napisati samo virtouz pisane rijeci