četvrtak, 14. jan 2010, 07:30 -> 07:59
Časni krst Konstantina Velikog
Pripremajući se za proslavu 1700. godišnjice Milanskog edikta o slobodi religija, rodni grad Konstantina Velikog odlučio je da na brdu Vinik kraj Niša slavnom imperatoru podigne časni krst visok osamdeset metara.
Uredbom o verskim slobodama koju su 313. godine u Milanu doneli rimski tetrarsi Konstantin Veliki i Linije službeno je označen kraj verskih progona u Rimskom carstvu.
Milanskim ediktom sve verske zajednice u carstvu koje su do tada proganjane potpuno ravnopravne sa paganskom. Hristijanizaciju Rimskog carstva započeo je Konstantin kao prvi rimski vladar koji je prihvatio hrišćanstvo i pomogao da ono postane dominantna religija civilizovanog sveta.
Kao prvi hrišćanski car, veliki dobrotvor i ktitor hrišćanske crkve, Konstantin je nakon smrti kanonizovan, a u pravoslavnim crkvama, uključujući i Srpsku, poštuje se kao svetac i "ravnoapostolni car". Niš, grad u kojem je slavni rimski imperator rođen, doneo je odluku da u njegovu čast podigne krst visok osamdeset metara.
Idejno rešenje je već urađeno, a kako će konačno izgledati najveći krst u Evropi (za 12 metara viši od onog iznad Skoplja) znaće se posle javnog konkursa na koji će biti pozvana stručna javnost, istoričari umetnosti, arhitekte. Na nadmorskoj visini od 400 metara krst će se videti iz svih delova Niša.
Zadužbina koja ujedinjuje
Ideja o podizanju krsta nije nova ali je bila daleko od realizacije dok je nije ponovo pokrenuo Dragan Milošević, preduzetnik koji je zbog brojnih donacija nosilac Ordena cara Konstantina.
Osnovni motiv je, prema njegovim rečima, veliki događaj koji će 2013. godine obeležiti ceo hrišćanski svet, ali i želja da krst postane zadužbina svih Srba, u zemlji i rasejanju.
Deklaraciju o izgradnji krsta potpisali su episkop niški, gospodin Irinej, gradonačelnik Niša, Miloš Simonović i predstavnici skoro svih političkih stranaka, privrede, javnih preduzeća, unije studenata i drugih.
Ima nezvaničnih najava da će se na proslavi sedamnaest vekova Milanskog edikta u Nišu naći i papa. Episkop niški gospodin Irinej smatra da je taj događaj prilika za zbližavanje svih hrišćanja sa istoka i zapada. "Svi hrišćani su za to da se zajednički obeleži 1700 godina hrišćanstva", ističe fra Niko Josić, župan katoličke crkve u Nišu.
Očekuje se da ovih dana, u sradnji s gradom, bude osnovan i odbor za izgranju. Prema rečima gradonačelnika Niša Miloša Simonovića, grad će učiniti sve da se podigne krst caru Konstantinu na Viniku.
Ideja o izgranji krsta izazvala je, doduše malobrojne, negativne reakcije, kao što su komentari da Nišu nije potreban krst cara Konstantina ili da su podizanje krsta i izgradnja celokupnog turističkog kompleksa sa malom crkvom preskupi. Potpisnici deklaracije kažu da će se celokupni projekat finansirati iz donacija.
Rektor prizrenske bogoslovije Milutin Timotijević je uveren da će ideja o izgradnji krsta biti sprovedena do kraja.
Sociolog religije Danijela Gavrilović naglašava da treba voditi računa da druge verske zajednice ne budu povređene. Naša mala anketa među građanima Niša pokazala je da oni odobravaju ideju o podizanju krsta, a većina njih smatra da to nije važno samo za nas već i za ceo hrišćanski svet.
Časni krst i Hram cara Konstantina i carice Jelene trebalo bi, kako se planira, da budu završeni do kraja 2012. godine, kako bi sve bilo spremno za proslavu 1700. godišnjice Milanskog edikta koji je, po mišljenju dve najveće hrišćanske crkve - Pravoslavne i Katoličke - korenito promenio svetsku istoriju.
