sreda, 25. nov 2009, 07:00 -> 19:51
Stop nasilju nad ženama
Žene u Srbiji svake godine imaju sve veću podršku društva i države da nasilnike u porodici prijave i napuste, ocenjuju stručnjaci povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.
U Srbiji i svetu danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. "Nijedna žena manje, nijedna mrtva više", slogan je ovogodišnje kampanje na dan borbe protiv nasilja nad ženama.
Ujedinjene nacije su osnovale Mrežu uzornih muškaraca, koja treba da služe kao primer muškarcima u borbi protiv nasilja nad ženama, i koja za sada ima 14 članova, saopštio je generalni sekretar UN Ban Ki-mun.
Ban je pozvao sve muškarce da se pridruže ovoj kampanji i izneo podatak da je oko 70 odsto žena bilo žrtva nekog oblika fizičkog ili seksualnog nasilja koje su nad njima vršili muškarci.
Među članovima mreže našli su se španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero, južnoafrički arhiepiskop i dobitnik Nobelove nagrade za mir Dezmond Tutu, italijanski ministar spoljnjih poslova Franko Fratini, brazilski pisac Paulo Koeljo i norveški ministar pravde Knut Sturberget.
Oni su izabrani zbog toga što su pokazali snažnu privrženost borbi protiv nasilja nad ženama, rekao je Ban.
"Prekinite ćutanje. Kada vidite nasilje nad ženama i devojkama nemojte sedeti skrštenih ruku. Učinite nešto. Založite se. Ujedinite se u menjanju običaja i stavova koji podstiču, održavaju i opraštaju ovu vrstu nasilja", poručio je generalni sekretar svetske organizacije.
On je zaključio da muškarci moraju jedni druge učiti da pravi muškarci ne vrše nasilje niti represiju nad ženama i da ženama nije mesto samo u kući ili na njivi, već i u školama, kancelarijama i upravnim odborima.
Srbija beleži porast porodičnog nasilja, a jedan od uzroka te pojave je i ekonomska kriza, rekao je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.
Ljajić je povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, prisustvovao otvaranju vrtića u okviru Sigurne kuće u beogradskom naselju Rakovica.
"U 2008. godini imali smo 7.666 žrtava nasilja u porodici, što je za 32 odsto više nego u 2007. godini. U 70 odsto slučajeva žrtve su žene i ženska deca, a u 50 odsto slučajeva ovaj problem je povezan sa alkoholizmom u porodici", rekao je ministar rada i socijalne politike.
Ministar je istakao da je realno pretpostaviti da je broj žrtava nasilja u porodici daleko veći, jer ono još ostaje ili nevidljivo ili neprijavljeno.
"Ipak, i ove brojke govore da se sve više žena odlučuje i ohrabruje da prijave sve vidove nasilja u porodici. Nasilje nad decom ostaje još nedovoljno vidljivo i prijavljeno, i obično te slučajeve nasilja prijavljuju komšije ili rodbina, a retko roditelji", kazao je Ljajić.
Ministar je istakao da će novim zakonom o socijalnoj zaštiti biti definisan rad sigurnih kuća, koje će finansirati lokalne samouprave, dok će njihov rad kontrolisati i licence izdavati Ministarstvo rada i socijalne politike.
Vrtić koji je danas otvoren u okviru Sigurne kuće u Rakovici pohađaće oko 15 dece uzrasta od dve do šest godina, a prema najavi gradske sekretarke za dečiju zaštitu Ljiljane Jovčić to obdanište biće uključeno u sistem predškolskih ustanova u Beogradu.
"Deca iz ovog vrtića dobijaće tri dnevna obroka, a Gradski sekretarijat finansiraće i plate zaposlenih. Deca će u ovom obdaništu moći da pohađaju i obavezan predškolski program", navela je Jovčić.
U Sigurnoj kući u naselju Rakovica trenutno borave 24 žene i 23 dece. Prema rečima koordinatorke Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici Vesne Stanojević, obdanište će pomoći majkama koje da bi izašle iz kruga porodičnog nasilja moraju da se zaposle i ekonomski osamostale.
Ona je navela da se u Savetovalištu za borbu protiv nasilja u porodici tokom 2009. godine javilo oko 4.300 žena, a pretpostavlja se da će taj broj do kraja godine dostići 5.000.
U Srbiji je u prvih osam meseci ove godine, prema podacima MUP-a ubijeno 26 žena, od kojih je 14 ubio neko od njihovih najbližih. Osim sigurnih kuća, ženama pomažu i SOS kol centri, posebno važni za žene romske nacionalnosti.
"Za celu godinu imali smo 172 poziva, procesuirana su 22 slučaja novčanim kaznama. Žene su se uglavnom vraćale nasilnicima" kaže Danica Jovanović iz SOS-a Novi Bečej.
Nadležni u SOS-u Vranje ističu da po onome što se na jugu Srbije desilo u 2008. godini, od marta do decembra kada je 5 žena ubijeno, pojedinci u institucijama, kojima su se ove žene obraćale za pomoć, za primenu zakona, nisu prepoznali taj bitan segment, opasnost nasilnika koji preti ženama ili deci u porodici.
Najčešće kazne protiv nasilja nad ženama su zabrana prilaska žrtvi, a ređe izmeštanje nasilnika iz porodične sredine.
Prošle godine zabeleženo više od 7.000 slučajeva nasilja
Srbija je u borbi protiv nasilja nad ženama napravila značajan korak u institucionalnim okvirima, ali ipak zabrinjava činjenica da je u 2008. godine zabeleženo više od 7.000 slučajeva nasilja nad pripadnicama lepšeg pola, ocenjeno je na sednici odbora Skupštine Srbije za ravnopravnost polova.
Državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević-Stojačić istakla je u raspravi za okruglim stolom, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, da je porast broja žena koje su žrtve nasilja u Srbiji poražavajući.
Ukazavši da je 2004. zabeleženo 1.090 slučajeva nasilja nad ženama, a u naredne tri godine više od 3.000, Lakićević-Stojačić je ocenila da je zabrinjavajući podatak da je lane prijavljeno više od 7.000 slučajeva nasilja nad ženama i devojčicama.
Prema njenim rečima, ta cifra ukazuje na pojačanu nasilnost u srpskom društvu s jedne strane, ali i na činjenicu da su, zahvaljujući označavanju nasilja u porodici kao neprihvatljivog društvenog, ekonomskog i socijalnog problema, žene ohrabrene da nasilnike prijave.
Istakavši da je Srbija ostvarila značajan napredak u pooštravanju kazni počiniocima krivičnih dela nasilja nad ženama, Lakićević-Stojačić je upozorila da i dalje zabrinjavaju neažurno donošenje sudskih presuda, visina izrečenih kazni i neadekvatna osuda javnosti.
Ona je podsetila da je osnivanje prve sigurne ženske kuće 1994. godine bio revolucionarni korak, ali da se borba protiv nasilja nad ženama ne može svoditi samo na te ustanove, koje su "nužno zlo" i o kojima se ne može govoriti kao o jedinom izlazu i spasu za sve žene koje su žrtve nasilja.
"Institucionalizacija sigurne ženske kuće kao rešavanja problema može biti pogrešan put, kojim se šalje pogrešna poruka, jer žene i deca žrtve nasilja treba da ostanu u svom domu, a nasilnik je taj koji treba da ga napusti", ukazala je Lakićević-Stojačić.
Znatno unapređen pravni okvir za zaštitu žena
Potpredsednica Skupštine Srbije Judita Popović istakla je da je nedopustivo da u 21. veku polovina svetske ženske populacije trpi fizičko i psihičko zlostavljanje i da svakodnevno bude izložena opasnosti od zlostavljanja.
"U Srbiji je svaka treća žena preživela fizičko nasilje u nekom periodu života, a svaka osma devojčica potvrdila da je bila žrtva seksualnog zlostavljanja", navela je Popovićeva, ukazavši da su nasilju najčešće izložene žene s posebnim potrebama i pripadnice romske populacije.
Ona je dodala da je u Srbiji znatno unapređen pravni okvir za zaštitu žena od diskriminacije i zlostavljanja i izrazila očekivanje da će zakon o rodnoj ravonopravnosti u Skupštni Srbije biti usvojen do kraja godine.
Predsednica Odbora za ravnopravnost polova Gordana Paunović-Milosavljević ukazala je da je u Srbiji tokom prošle godine ubijeno 49 žena i da je najveći broj njih stradao od ruke partnera ili bračnog druga.
Ona očekuje da će deklaracija protiv nasilja nad ženama, na čijoj izradi radi to skupštinsko telo, biti upućena u proceduru početkom sledeće godine.
Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama, prvi put je ustanovljen 25. novembra 1981. godine u Bogoti, a na taj dan UN, vlade i humanitarne organizacije širom sveta pozivaju sve društvene aktere da se uključe u aktivnosti koje za cilj imaju sprečavanje nasilja nad ženama .
Žene u Srbiji svake godine imaju sve veću podršku društva i države da nasilnike u porodici prijave i napuste, ocenjuju stručnjaci.
Koordinator Savetovališta za porodicu Vesna Stanojević rekla je da je od početka godine Sigurnu kuću u glavnom gradu nazvalo oko 4.300 žena koje su na taj način prijavile neki od oblika nasilja koje trpe.
U istom periodu prošle godine Sigurna kuća primila je dve stotine poziva manje, rekla je ona i dodala da to ne mora da znači da je nasilje u porodici povećano u Srbiji, već može biti i posledica podizanja svesti žena, i društva u celini da nasilje ne treba trpeti, već prijaviti.
