Sutra sahrana Nikice Marinović

Najuspešnija mis SFRJ Nikica Marinović tragično je okončala život minulog utorka u 61. godini života.

Najuspešnija misica bivše Jugoslavije Nikica Marinović, tragično je okončala život u utorak poslepodne u Beogradu, ne ostavivši za sobom oproštajno pismo ni poruku iz koje bi se moglo zaključiti zašto je to izvršila samoubistvo.

Nikica Marinović bila je prva Jugoslovenka koja se pojavila među zvaničnim kandidatkinjama za lepoticu sveta na takmičenju održanom davne 1966. godine u Londonu.

Ipak, pobedu u Rojal Albert holu odnela je Indijka Reita Faria, a Nikica, kao predstavnica tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, osvojila je titulu prve pratilje i najlepše Evropljanke.

Iz tog razdoblja kolaju priče da joj je lenta najlepše Zemljanke izmakla zato što dolazi iz zemlje komunističkog bloka.

Šta god da je bio razlog, istina je da kasnije nijedna lepotica Jugoslavije, a bilo ih je više od 25 na planetarnom izboru, nije uspela da dosegne tako visoku titulu.

Odmah nakon trijumfa u Londonu, plavokosoj lepotici ponuđen je odlazak na turneju po Vijetnamu gde bi trebalo da zabavlja američke vojnike.

Tada 19-godišnja Nikica odbila je ponudu, rekavši da kao Jugoslovenka ne odobrava rat u Vijetnamu.

U godinama nakon londonskog trijumfa, Nikica je sarađivala sa "Bazarom", jednim od najpopularnijih ženskih časopisa bivše države, čije je čitateljike savetovala o modi i lepoti.

Uspešno se bavila i crtanjem, a karijeru joj je obeležio i poslovni ugovor s modnom kućom "Centrotekstil".

Udavala se dva puta, prvi put za književnika Vuka Vuča, sa kojim ima sina Đorđa. Iz drugog braka sa popularnim rediteljom Zdravkom Šotrom ima sina Marka.

Nikica, koja je za vreme života važila za dobrodušnu i skromnu osobu, poslednjih godina se zbog hronične depresije otuđila od prijatelja i u potpunoj izolaciji dočekala smrt.

broj komentara 35 pošalji komentar
(četvrtak, 28. jun 2018, 01:24) - Nikica M [neregistrovani]

Nika-pobeda

Ime sam dobila po njoj, Majka mi je dala ime. Rodjena sam 1974.god.
Jako volim svoje ime i drago mi je da sam je dobila po zeni koja je sinonim za lepotu, elokventost i skromnost... Zao mi sto je nisam upoznala a nadala sam se tome.... Bog je veliki i milostiv....

(subota, 26. mar 2016, 23:12) - Dejan [neregistrovani]

Jugoslovenska Afrodita

Ja sam rodjen 1971, 24 godine je bila razlika izmedju Nikice Marinovic I mene, ali jedno znam: kao I Afrodita, I Nikica je bila rodjena iz morske pene, imala dugu plavu kosu I nije imala srece u ljubavi. I dan danas sam siguran da bi za nju posve zivot bio drugaciji da je ostala u Dubrovniku, da je nasla coveka koji bi umeo da je voli sa svom tom njenom neznoscu I elegancijom. Zauvek u secanju. Lepa Nike, ribareva kci.

(ponedeljak, 21. mar 2016, 23:48) - AR [neregistrovani]

Nikica

Svi komentari koji su napisani su apsplutno
tocni jsr sam je mala srecu upoznati
sudjelujuci I sama na izbou u Dubrovniku tog davnog ljeta na tvrdjavi Revelin.
Neka joj je laka zemlja.

(četvrtak, 22. jan 2009, 12:05) - Dusan [neregistrovani]

Počivaj u miru

Da, slazem se sa tobom. Nikada nije volela to sto je postala. Jednom sam je, dok sam jos bio u osnovnoj, pitao da li ste vi bili prva pratilja sveta, a ona je onako ljubazno rekla: Duso, pa to je bilo odavno, dvadeset godina pre tvog rodjenja...

(četvrtak, 22. jan 2009, 12:02) - Dusan [neregistrovani]

Bila je za divljenje

Oduvek takva-za divljenje. Nazalost, poslednjih osam-devet godina je obolela. Povukla se u sebe, setala skoro uvek isto obucena sa nezaobilaznim sesirom i tamnim naocarima. I u svemu tome bilo je toliko jednostavnosti i elegancije. Njoj godine nisu mogle nista. I ostao sam duboko zaprepascen kada je pre nekih devet godina prosla pored mene pricajuci sama sa sobom. Tako mi je bilo zao nje tada... Zadnjih godina je uglavnom setala samo po kraju. Stala bi ponekad ispred zgrade i po pet minuta gledala u svoju terasu. I ni slutio nisam da cu je tog 11. novembra u pola osam ujutru, dok sam isao na fakultet, zateci kako bezivotno lezi ispred ulaza u zgradu. Bila je u spavacici, sa strasnim podlivima na nogama i rasutom sedom kosom. Mnogo mi je bilo zao. Bog da joj dusu prosti.

(ponedeljak, 24. nov 2008, 23:35) - ALEKSANDAR [neregistrovani]

Počivaj u miru

Još uvek ne verujem u vesti koje čitam.
Upoznao sam Nikicu dok sam, kao student, prodavao novine u Makedonskoj ulici.
Bila je jedinica mere za eleganciju i gracioznost, izuzetno plemenito biće. Tada smo otvarali neke teme o kojima godina razmišljam, do dana današnjeg.
Sećam se da je imala zdravstvenih problema, da je volela svoj Dubrovnik i da je znala za duhovnu vertikalu koja prolazi kroz Beograd. Nije volela svoju titulu, niti celu manifestaciju izbora za mis, smatrala je to jeftinim činom muške pohote.
Neću je nikada zaboraviti.

(četvrtak, 20. nov 2008, 07:35) - dolybell [neregistrovani]

Tužno

Veoma me je pogodila ova tužna vest.
Njeno dostojanstvo i jedinstvenu lepotu pamtiće oni koji su je poznavali.
Žao mi je što je tako nesrećno otišla.
Žao mi je što su je njena deca na takav način izgubila. Iskreno saučešće Djordju i Markiću.

(nedelja, 16. nov 2008, 10:38) - Ivana, Zagreb [neregistrovani]

Зашто тако завршавају легенде...? ( moj komentar )

pozdrav Pepi !
Ovakav komentar kao što si ti napisao lako je dati svima onima koji ne znaju što je depresija...depresija ima svoje razine kao što i more nije na svim svojim mjestima jednako duboko, stoga: " lako se održati na površini kad plivaš tek 10 minuta, ali kad plivaš 5 sati bez prestanka ? "........i uostalom, svaka osoba nema istu toleranciju na određenu stvar- neki ljudi su osjetljiviji. Trebao bi se zapitati: "gdje su bili ljudi, njeni najbliži kada je vjerojatno već dugo bilo očito da pati? Zašto joj nisu pomogli? "--da li zato što su sami sebi bili bitniji- da sebe održe iznad vode ?......tako to izgleda na žalost surovo, najslabiji odu, prirodna selekcija....jel?
Razmisli da li bi primjetio da je tvoje dijete depresivno i pomogao mu ili bi se oglušio i rekao: " takav čovijek nije zavrijedio da živi ? "
Na žalost- samoubojstva se danas dešavaju u trenutku tj. da se tada možda našao netko u tom trenutku samo da ju primi za rukav i pruži joj malo utjehe i jednu lijepu riječ- do ovoga ne bi došlo.

(subota, 15. nov 2008, 19:45) - anonymous [neregistrovani]

Зашто тако завршавају легенде...?

Tuzna vest... a jos tuznije kad na vest o smrti nekog ko je neosporno bio dostojanstven uzimate za pravo da komentarisete na takav nedostojanstven nacin izbor oduzimanja zivota ili neadekvatno reagovanje porodice. Sta mi o tome uopste znamo da bismo sudili? Stvari duse su suvise tanane da bismo ih rascerecili u dve recenice. U najmanju ruku, nije lepo...

(subota, 15. nov 2008, 10:18) - jeki [neregistrovani]

Uvek sama

lepe žene su uvek same