Sedamdeset peta godišnjica martovskog prevrata

Vojni puč i masovne narodne demonstracije pre 75 godina odredili su sudbinu Jugoslavije i trasirale njen dalji put ka bloku zemalja protivnica nacističke Nemačke.

Puč je izvršen u jedan sat po ponoći, 27. marta 1941. godine, a čim je informacija dospela u narod izbile su masovne ulične demonstracije u znak podrške građana puču.

U Beogradu, drugim srpskim gradovima, ali i širom Jugoslavije građani su uzvikivali parole "Bolje rat nego pakt" i "Bolje grob nego rob".

Britanski lider Vinston Čerčil izjavio je tada da je "Jugoslavija pronašla svoju dušu". Pučem je poništeno potpisivanje protokola o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu (Nemačka, Italija i Japan) od 25. marta.

U ime kraljevske vlade, posle mučnih pregovora, a nakon ocene da je Jugoslavija strategijski u bezizlaznom položaju i da se nikakva pomoć od saveznika ne može dobiti, u Beču su protokol o pristupanju Trojnom paktu potpisali ministar predsednik Dragiša Cvetković i ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar Marković.

Uklonjeno je namesništvo, čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević, a maloletni kralj Petar Drugi je proglašen punoletnim.

Planeri i izvođači puča bili su pripadnici neformalne grupe, uglavnom, vazduhoplovnih oficira i pojedinaca iz redova jedinica garde.

Centralna ličnost puča bio je vazduhoplovni general Dušan Simović, potonji predsednik vlade, ali je nepodeljeno mišljenje da je iza njega stajao general Bora Mirković. Istaknutu ulogu je imao i major Živan Knežević.

Nije potpuno rasvetljeno, ali je, među stručnjacima, opšte prihvaćeno uverenje da je presudan podsticaj državnom udaru u tako prelomnom trenutku imao uticaj inostranstva, pre svega Londona, ali i Moskve.

General Mirković nije ni krio kontakte i susrete sa Maplbekom, ili Kempeblom.

Nezadovoljstvo zbog pristupanja Trojnom paktu bilo je ogromno, te je puč bio i izraz raspoloženja velikog dela naroda.

General Simović je uz položaj načelnika Glavnog generalštaba, preuzeo i ulogu predsednika vlade.

Slobodan Jovanović, ugledni pravnik, akademik, prvi put je tada dobio i nekakvu političku funkciju, izuzimajući "Srpski kulturni klub".

Izgnani knez Pavle, iako potpuni anglofil, tertiran je od britanske ratne vlade grubo. Prvobitno je bio zatočen duboko u unutrašnjosti Kenije, a kasnije mu je dozvoljen boravak u Južnoj Africi.

Srpske opozicione stranke i patriotske grupe, kao i Srpska crkva, radosno su primile vest o državnom udaru.

Kasnije, 6. aprila, usledio je masovni brutalni napad Nemačke, Italije, Bugarske i Mađarske.

Jugoslavija je raskomadana a nacistički okupatori formirali su takozvanu Nezavisnu državu Hrvatsku, zatim veliku Albaniju i veliku Bugarsku.

Poslednjih godina sudovi u Srbiji rehabilitovali su nekoliko učesnika događaja od 25. i 27. marta 1941. godine.

Okružni sudovi u Beogradu, odnosno Nišu, doneli su rešenja o rehabilitaciji Dragiše Cvetkovića, Slobodana Jovanovića, Živana Kneževića, a Viši sud rehabilitovao je kneza Pavla.

Njegovi posmrtni ostaci preneti su oktobra 2012. u porodičnu grobnicu Karađorđevića u kripti hrama Svetog Georgija na Oplencu.

Zemni ostaci Slobodana Jovanovića sahranjeni su u Aleji zaslužnih građana u Beogradu, decembra 2011. godine.

Maja 2013. godine i kralj Petar Drugi sahranjen je na Oplencu.

broj komentara 20 pošalji komentar
(nedelja, 27. mar 2016, 14:15)
anonymous [neregistrovani]

@Ако ћемо реално и искрено

Komentar je na mestu. Treba imati u vidu da su Nemci ponekad Srbe branili recimo od Turaka kroz istoriju.

(nedelja, 27. mar 2016, 12:50)
Срб [neregistrovani]

27. март - дан за славље или тугу, питање је сад?

Шта би било, кад би било нико не би могао да каже, али мени је логично да није било пуча, Немачка не би имала разлог да нападне Краљевину Југославију. Иначе, СССР и Немачка су биле савезнице (споразум Молотов-Рибентропа о ненападању/подели интересних сфера између нацистичке Немачке и СССР) до јуна '41-е, тј. до напада нациста! На нету може да се нађе обиље инф. на ту тему, као нпр. фотографије Молотова и Хитлера на војној паради у Берлину... Дакле, није све баш тако како су нас ''учили''...

(nedelja, 27. mar 2016, 12:30)
anonymous [neregistrovani]

Smrt fašizmu sloboda narodu

Smrt fašizmu sloboda narodu! To je poenta ovih demonstracija. Toliko onima koji nisu razumeli u čemu je suština tih događaja!

(nedelja, 27. mar 2016, 11:33)
Seljober [neregistrovani]

Svejedno

i da nije bilo puca zemlja bi bila naterana u napad na Rusiju i takodje postradala. A pored toga doslo bi i do osvete Crvene armije prilikom oslobadjanja. A posle rata bi imali kruti instalirani sa strane komunisticki sistem poput Rumunskog i proveli se divno. Propast se nije mogla izbeci. Ovako smo bar sacuvali obraz i bili na pravoj strani.

(nedelja, 27. mar 2016, 11:18)
anonymous [neregistrovani]

re ako cemo realno i iskreno

A sta mislite: da li bi nam bilo bolje da smo cutali? I da ni jedna zemlja nije ustala protiv Hitlera? Jako bi nama Srbima bilo lepo da zivimo u nekoj Evropi koja bi i danas bila nacisticka? I sta mislite da li bi nas danas bilo vise ili manje?

(nedelja, 27. mar 2016, 10:52)
anonymous [neregistrovani]

27. март

Све је урађено по енглеском сценарију, учествовали су војска, црква и школска омладина, комунисти су у том тренутку били за пакт и тек када су видели да ће ова побуна да успе, придружили су се колонама. После рата су искористили овај догађај и приписали га себи.
Енглески и уопште европски сценарио подразумева да се подмите неки који могу да одраде оно што им је потребно, то се видело тада али и у 59 година каснијој револуцији.
Питање је да ли смо могли да останемо неутрални јер су наша "браћа" већ била организовала своје националне војске и само су сачекали Хитлера да им помогне да крену у оно што су планирали. Поништили ми пакт или не, клања би свакако било. Све је ово последица уједињења, уместо велике Србије, добили смо рогове у врећи у облику још веће краљевине и да краљевски апетит није било толики, постојала би Србија а не краљевина СХС.

(nedelja, 27. mar 2016, 10:23)
anonymous [neregistrovani]

chercilova zavera zarad britanskih interesa

Dobro je poznato da je britanska obavestajna sluzba potplatila zaverenike da organizuju puc. To je uradjeno zarad britanskih interesa, zarad usporavanja Hitlerovog napredovanja ka strateskoj luci Solun u Grckoj. Procitajte u Politici od juce i mnogo toga ce vam biti jasnije.

(nedelja, 27. mar 2016, 09:53)
anonymous [neregistrovani]

Ishitreno i sa dalekosežnim posledicama

Martovskim pučem je multinacionalna i multikonfesionalna Kraljevina Jugoslavija pošla pravo u propast. Svi narodi koji su živeli u tadašnjoj Jugoslaviji su veoma propatili zbog ovog događaja. Bilo bi pametnije da se Kraljevina Jugoslavija držala po strani kao npr. Španija i mnoge druge zemlje umesto što se brinulo o tome koliko nemačkih divizija može da zadrži na Balkanu kako bi olakšala pobedu u ratu Englezima i Rusima.

(nedelja, 27. mar 2016, 09:39)
anonymous [neregistrovani]

Ако ћемо реално и искрено

27. Марта Српски народ је:
1. Срушио соптвену Краљевину
2. Извршио национални харикири - кренуо у добровољну општу погибао ...за интерес и корист других народа
3. Учинио велику услугу Енглеској која га до данас понижава
4. Учинио велику услугу Стаљину од чије се окупације 1948. једва одбранио
5. Пристао на комадање сопствене вековне територије за коју су његови дедови генерацијама гинули
5. Пристао на стварање нових држава на сопственој територији, а те државе до дан данас пуном паром раде на штету Српског народа
6. Добровољно бацио у смрт најмлађе генерације (најлепше цвеће) своје нације, да би данас цветало цвеће мржње према свему што је Српско
7. Кренуо у стварање самоуправног социјализма који је замало дошао главе целој Српској нацији и од кога ни до дан данас не можемо да се опоравимо
8. И т.д....и т.д.
Е па...живео 27. Март...:(

(nedelja, 27. mar 2016, 09:19)
anonymous [neregistrovani]

Pocetak

Nacionalne katastrofe koja traji i danas