Počinje letnje računanje vremena

Pomeranjem kazaljki na časovnicima za jedan sat unapred, u 02.00 sata počinje letnje računanje vremena, saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale.

Na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena u ovoj godini počinje poslednje nedelje marta, tako što se vreme u 02.00 sata noću pomera za jedan sat unapred i računa kao 03.00 časa.

Prema važećem zakonu, letnje računanje vremena u Srbiji završava se poslednje sedmice u oktobru.

Cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije. Letnje računanje vremena je u Srbiji prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

U svetu, službeno vreme se pomera unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, sa obrazloženjem da se time "produžava" dan, omogućava ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.

Prelazak na letnje računanje vremena prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 država, uglavnom na severnoj hemisferi.
Zemlje EU, kao i ostale države u Evropi, odredile su da početak letnjeg vremena bude poslednje nedelje u martu, a završetak poslednje sedmice u oktobru.

Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut u odnosu na severnu. Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.

Pojedini astronomi su protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.

broj komentara 2 pošalji komentar
(nedelja, 27. mar 2016, 07:19)
anonymous [neregistrovani]

Protiv

Prvo, što čovek ima biološki časovnik kao i sva druga živa bića na zemlji, a ovom promenom vremena organizam doživljava šok. Drugo, to nije nikakva ušteda energija, jer je svuda u svetu ogromna nezaposlenost kao i kod nas, pa ljudi ne ustaju rano , po mraku, ( pogledajte prozore solitera u zoru i ujutro, pa nema upaljenog svetala, što znači da ljudi ne ustaju rano i da nema nekih većih ljudskih aktivnosti). Treće, kada živima u savremenom svetu i kada astronomija zauzima sve veći značaj u životu ljudi, ovakvom promenom remete se te precizne delatnosti ( glupo je reći da je lansiran satelit u toliko i toliko sati sa letnjim računanjem vremena- remete se i prošle i sadašnje i buduće informacije), Četvrto, pa onda su sunčani satovi netačni, a ima ih još ponegde na svetu, kao istorijski spomenici značajni za istoriju ljudskog roda. Prema tome, sve je to glupost, ostvarena od besposlenih političara, a ne naroda!

(subota, 26. mar 2016, 22:18)
A?! [neregistrovani]

Vecina jos uvek ne zna zasto se uvodi...

letnje racunanje vremena!-Upitajte sebe!