DIDS 2016 - U kom pravcu se razvija internet?

Na sedmoj godišnjoj konferenciji o razvoju interneta – "DIDS2016" diskutovalo se o aktuelnostima u internet industriji kao i o sajber bezbednosti. U okviru bloka koji je rezervisan za uspešne projekte na nacionalnim domenima predstavljen je portal Radio-televizije Srbije kao sajt koji ima kontinuitet uspešnog rada.

Prvi blok konferencije bio je posvećen upravljanju internetom na globanom nivou. ICANN je organizacija odgovorna za rukovođenje globalnom strukturom interneta. Član upravnog odbora te organizacije Majk Silber naveo je da se ICANN ne bavi ljudskim pravima već imenima, brojevima i protokolima.

Ipak, menadžer ICANN-a za odnose sa zainteresovanim stranama za centralnu i istočnu Evropu Gabrijela Šitek poručuje da bi ljudska prava na internetu trebalo da budu ista kao i ljudska prava u stvarnom svetu. Ističe da je potrebno osnažiti višeakterski pristup na svim mestima u svetu.

Predsedavajući organizacije EURALO pri ICANN-u Volf Ludvig postavio je pitanje imamo li svi jednak pristup internetu i upravljanju internetom. Kako je rekao, čak i u Evropi postoje različite realnosti kad je reč o mogućnostima pristupa i infrastrukturi. Kao radikalan primer naveo je Afriku. Volf Ludvig je poručio da je internet previše važan da bi bio sveden isključivo na tehničku stvar.

"Posle Snoudena niko ne može da kaže da internet nema ništa sa privatnošću", rekao je Ludvig ilustrujući vezu između interneta i ljudskih prava i istakao da je iluzija da se može jasno odvojiti tehnička strana od političke strane.

U diskusiji je putem Skajpa učestvovala i Marilija Masijel iz Brazila, koordinatorka Centra za tehnologije i društvo pri fondaciji GetulioVargas. U toj zemlji postoji zakon o pravima i dužnostima pri korišćenju interneta, a Marilija Masijel navodi da je inicijativa za to potekla od dna, tj. od korisnika.

Gabrijela Šitek je dodala da su za kreiranje politika potrebni novi ljudi i nova energija i ponovila da je bitno da se što više zainteresovanih uključi jer se odluke tiču svih korisnika. 

Učesnici diskusije su se saglasili da je ključ u tome da se vlade dogovaraju sa svim ostalim zainteresovanim stranama, kao i da je internet univerzalan i da se njime ne može upravljati samo na nacionalnom nivou.

Aspekt interneta, koji sa razvojem sve više dobija na značaju, jeste bezbednost. Upravo to je bila tema drugog bloka. Početkom ove godine Srbija je dobila Zakon o informacionoj bezbednosti, kojim je predvićeno osnivanje CERT-ova – centara za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima.

Neke zemlje u regionu već duže vreme imaju takve centre. Predstavnik Slovenije Gorazd Božič ističe da su ti centri bitne karike za bezbednost i sigurnost interneta.

"Ako nemate CERT, ne znate šta se događa na internetu, pa mi je drago što vidim da se centri uspostavljaju i u Srbiji", rekao je Božič i upozorio da se internet promenio, a sa time i broj incidenata na mreži.

Specijalista za računarsku bezbednost iz Hrvatske Filip Vlašić kaže da je za CERT-ove ključno znanje i da se ono stiče godinama. Međutim, kao problem navodi to što je pravni problemi sporije rešavaju od tehničkih jer se pravo sporije prilagođava informacionoj bezbednosti. Zbog toga je bitno podizanje nivoa svesti o bezbednosti u državama i društvima kao nešto što je proaktivna mera.

Sava Savić iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije podseća da je internet "postao punoletan u našoj zemlji", što znači da informacionu bezbednost možemo da uporedimo sa vojnom ili civilnom bezbednošću.

Ističe da je primena zakona počela i da je formirano telo za koordinaciju poslova informacione bezbednosti. Međutim, Savić ističe da se i pre vodilo računa o tom problemu, samo što nisu postojale formalno definisane mere.

Nebojša Jokić, načelnik MUP-CERT, kaže da je taj centar prvi među državnim institucijama i da će mu biti potrebno vreme da dostigne određene kapacitete. On navodi da su se i pre ljudi bavili informacionom bezbednošću, ali je sada formirana organizaciona celina koja ima nadležnost da reaguje u slučaju napada.

I RNIDS će uspostaviti CERT, koji će se baviti domenskim prostorom Srbije, rekao je Dušan Stojčević, član Izvvršnog odbora SEEDIG-a. Upozorio je i na nepostojanje određenosti kritične infrastrukture i poručio da se sajber bezbednost svodi na poverenje između centara i njegovih partnera, jer centri uglavnom štite ono što je u rukama privatnika. Svi su se saglasili da je podizanje nivoa svesti o informacionoj bezbednosti od ključne važnosti.

Politike upravljanja internetom i sajber bezbednosti direktno se tiču korisnika interneta i onih koji pokreću internet projekte. Nacionalni internet domeni u Srbiji su .RS (postoji od 2007. godine) i .SRB (od 2011. godine). Na tim domenima razvile su se ugledne lokacije, a ove godine je na DIDS-u predstavljeno 12 sajtova. Njihovi predstavnici su u okviru trećeg bloka govorili o iskustvima i razvoju.

Predstavljene su lokacije: rts.rs i rts.srb, greendesign.rs, detozin.deto.rs, mamaitata.rs, hronokuhinja.rs, vinsketure.rs, ukusbeograda.rs, mojafirma.rs, putujsigurno.rs, fandrejzing.rs, umrezen.in.rs i politika.rs i politika.srb.

Organizator konferencije je Fondacija "Registar nacionalnog internet domena Srbije" (RNIDS).

broj komentara 2 pošalji komentar
(sreda, 16. mar 2016, 07:26)
profa [neregistrovani]

U šta se pretvara?

Pretvara se u javni servis za emitovanje, vrlo često napasnih i predugih reklama. Odmah zatvaram stranicu i tražim neku drugu. To je jedino što mogu da uradim. Na taj način reklame i ne pročitam, a onda to je loše za one koji se reklamirajui. Što je previše je previše i sve stranice koje ne obezbede zaseban prostor za reklame su vrlo loše. U dobro uređenim stranicama, uz podatak koji tražim, pročitam i reklame i budu mi često vrlo korisne.

(sreda, 16. mar 2016, 01:15)
anonymous [neregistrovani]

prvo obaveze pa tek onda prava

Ceo ovaj sistem je veoma glup,jer svi zahtevaju svoja prava ,a niko nece da ispunjava svoje obaveze.
Da se ja pitam ,prvo bi trazio da svako prvo ispuni svoje obaveze.Tako onaj ko ne ispunjava svoje obaveze ne bi smeo da ima nikakva prava,sem pravo na zatvor,ili brisanje iz drzavljanstva kao i izgnanstvo van onih koji ispunjavaju svoje obaveze!!! Tako u svemu pa i u internetu koji se polako gasi....