Vukovci i sa znanjem ispod proseka

Svaki sedmi učenik u Srbiji je vukovac, a gotovo polovina đaka je prošle godine bila odlična, pokazuju najnovije analize Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Školske uprave Leskovac, Niš i Jagodina su na samom vrhu po broju vukovaca. Zabrinjava, međutim, činjenica da se ponegde ocene u đačkim knjižicama odlikaša ne slažu sa postignućima na završnom ispitu.

Škola "Josif Kostić" u Leskovcu imala je prošle godine 109 osmaka, među kojima 30 vukovaca. Do takvog uspeha, kažu, doveo ih je veliki trud celog kolektiva i učenika, ali i ambicioznost roditelja, koja je dodatni vetar u leđa.

"Odgovorno tvrdim da naša deca zaslužuju taj uspeh koji i postižu. Imamo redovno učesnike na republičkim takmičenjima, čak i prvake države", kaže direktor te škole Ilija Đorđević.

Analize, međutim, pokazuju da se kriterijumi za dodelu Vukove diplome gotovo u svakoj školi tumače na drugačiji način, pa je razlika u rezultatima vukovaca u zemlji – ogromna.

"Ti rasponi su takvi da su praktično razlike između vukovaca koji postižu najviši i najniži uspeh takve da se kreću u rasponu od gotovo dve ocene. U Raškom okrugu postoji 10 odsto vukovaca čije je postignuće manje od republičkog proseka, to znači da ovi vukovci nisu izašli iz osnovne škole ni sa prosečnim znanjem", Jasmina Đelić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja.

Obrazovanje je na sve manjoj ceni, upozoravaju stručnjaci. Ne brinemo više o znanju već isključivo o oceni koja više nije merilo naučenog već uglavnom instrument za upis u bolju školu.

"Sada imate dete koje je videlo da je za ocenu potrebno malo i, ako bismo to uporedili sa nekom sportskom disciplinom, ono sada zna da bi preskočilo prečku, ne mora visoko da skoči jer je prečka postavljena nisko i na taj način ste opšti kvalitet znanja srozali", kaže Dragica Pavlović Babić iz Instituta za psihologiju.

Rešenje je u kontinuiranom usavršavanju nastavnika u oblasti ocenjivanja kao i uvođenje godišnjih jedinstvenih testova na kraju svakog razreda.

"Onda vidimo gde je ko jer ovako vidimo neke potpuno individualne prakse koje međusobno slabo komuniciraju. Kada vam dete kaže da ima četvorku, vi zapravo nemate pojma kakvo znanje iza toga stoji, ma o kom predmetu je reč", smatra Babićeva.

Do tada imaćemo bolesno školstvo, upozoravaju stručnjaci. Suočavanje sa činjenicom da su pojedini lakše došli do boljih ocena – kod drugih koji se više trude stvara anksioznost i razočaranje. Kada se tome dodaju i upis škole preko veze, lažne diplome i na kraju dolazak do dobro plaćenog posla i boljeg životnog standarda – apatija se, nažalost, širi.

broj komentara 9 pošalji komentar
(petak, 18. mar 2016, 10:08)
Пера Дангубић [neregistrovani]

РЕ:Школа и знање

Чему толика брига? Ко хоће да учи и научи, на време ће завршити неку школу и кренути да нешто ради. Ко не научи, мора да понавља. Држави је скупо да појединци две и више година иду у исти разред, па је укинуто обнављање године. Тако се код деце ствара атмосфера да ко зна, зна, а ко не зна-два! Деца уче само да би прошла оцењивање...А кад треба почети неки посао, послодавац ће и онако "профилисати" сваког радника уз обавезну обуку и "још бар годину дана неопходног улагања у њихово даље усавршавање"!

(petak, 18. mar 2016, 09:36)
anonymous [neregistrovani]

Šta očekivati...

... ne samo od znanja vukovaca, već uopšte od znanja učenika, kada su se udžbenici pretvorili u tanke slikovnice.

(petak, 18. mar 2016, 09:30)
Dragan Stanković - Stane [neregistrovani]

Vukovci

Završio sam gimnaziju u Bogradu, Ekonomski fakultet itd.
U gimnaziji smo svi znali ko su vukovci, oni najbolji. Nisam bio vukovac. Kasnije najbolje rezultate su imali oni koji nisu bili najbolji u gimnaziji.
U ovom sistemu, nekom liberalnom kapitalizmu, sve može da se kupi. U toj situaciji vrednosti su se defomisale. Kopirati američki sistem školovanja je prava propast. Moral kapitalizma je deformisan. Kritikovali smo naš sistem obrazovanja a naši ljudi kad odu u inostranstvo se najčešće pokažu veoma dobro. Ove razne deklaracije ne mogu da se prime na ovom tlu. Studije masters? Karikatura studiranja. Imali smo dobar sistem koji smo sami srušili sa promenom društvenog sistema i uvođenjem liberalnog kapitalizma! Zato nam se događaju stvari koje ne možemo da prepoznamo.

(petak, 18. mar 2016, 08:55)
Драган [neregistrovani]

Школа и знање

Треба променити тренутну социологију и психологију става према школи на свим нивоима школовања. У школи не идемо за оцене, него за стицање знања, а и образовања и васпитања! "Образ"овани људи су потребни друштву, а не корпорацијама!

(petak, 18. mar 2016, 08:17)
majka [neregistrovani]

zavrsni ispit

po meni takodje nije merlo znanja!

(petak, 18. mar 2016, 08:14)
anonymous [neregistrovani]

Resenje

je u konstantnom testiranju ucenika. Gradivo treba podeliti u manje delove i na kraju svakog segmenta odrzati ispit pismenim putem, jedinstven u citavoj zemlji, poput zavrsnog ispita. Time bi se ucenici naterali na sistematsko ucenje tokom citave godine, proverila njihova pismenost i omogucilo rangiranje svakog djaka ali i skole. Neophodno je uvesti standardizovane, jedinstvene programe i ispite. To je nacin na koji se radi u SAD. Na zalost, od Amerikanaca preuzimamo manje bitne i manje korisne elemente obrazovnog sistema a zadrzavamo ispite oralnim putem i "odokativno", subjektivno ocenjivanje.

(petak, 18. mar 2016, 07:23)
Горан [neregistrovani]

Све је у ауторитету

Основни проблем је у урушеном ауторитету наставника. Наставницима је тешко да дају ниску оцену и да стану иза ње, зато што је ученицима и родитељима дато право да некажњено врше све врсте притисака на наставнике. Држава мора да стане иза наставника, да прецизира критеријуме и свом својом снагом помогне наставницима да их без страха примењују. И ученицим аи родитељима мора да буде јасно каква је цена нерада.

За почетак, држава би могла да се поштено потруди да спречи преписивање на малој матури, где се дежурни наставници и родитељи често такмиче у помагању ученицима... не размишљајући колику штету наносе добрим ученицима и свима нама.

(petak, 18. mar 2016, 06:40)
anonymous [neregistrovani]

A šta je sa takmičenjima.

Čitajući članak stiče se utisak da je rešenje u organizovanju obuke za nastavnike. Znači još para za seminare i predavače na seminarima. Međutim ko god malo radi u prosveti zna da postoje školska, opštinska, okružna i republička takmičenja iz svakog predmeta. Tu se vidi ko je najbolji. Godinama nastavnici traže da se dodatno boduje za završni ispit i uspeh sa okružnih takmičenja. Ko osvoji prvo mesto npr. u Leskovcu na okružnom iz npr. matematike, pa valjda je taj najpoželjniji za matematičku gimnaziju. Umesto ovog pristupa problemu idemo pristupu davanja para organizatorima seminara.

(petak, 18. mar 2016, 00:27)
anonymous [neregistrovani]

SFRJ

Bio sam vukovac u doba SFRJ u tada vrlo dobroj osnovnoj skoli na Novom Beogradu. Imali smo 5 vukovaca u odeljenju od 40 dece. Ti isti vukovci su i osvajali nagrade na takmicenjima u pisanju sastava, matematici i fizici. U toj zemlji su svi standardi bili mnogo visi za sve, ukljucujuci tu i moral.