Zabrana snimaka zločina nad decom, cenzura u javnom interesu

Vest o tome da je dadilja iz Uzbekistana ruskoj devojčici odrubila glavu - pojavila se u svim svetskim medijima, sem u ruskim - gde je objavljena dan kasnije. Ruske televizije zabranile su i snimak na kojem se vidi dadilja koja šeta Moskvom i u rukama drži glavu devojčice. Cenzura eksplicitnih snimaka i detalja zločina nad decom morala bi da bude pravilo, a ne izuzetak, saglasni su i novinari i psiholozi. Ipak, to pravilo se ne poštuje. Kakvi su efekti na nas koji to gledamo i čitamo?

Jezivi snimak dadilje koja šeta Moskvom sa glavom deteta u rukama, na internetu je video ceo svet. Ali, nije mogao da se vidi na vodećim ruskim TV kanalima koji su i vest o tragediji objavili dan kasnije. Iz Kremlja je demantovano da su televizije sledile nalog države.

"Ako bi se izvadila samo njena izjava, koju je rekla da bi htela da se osveti Putinu zato što je bombardovao muslimane u Siriji, to bi izazvalo još veću osudu i netrpeljivost prema gastarbajterima koji dolaze iz bivših sovjetskih muslimaskih republika", kaže Branko Vlahović.

Embargo na televizijsko emitovanje snimka koji je na internetu već viđen nema nikakvog efekta, smatra novinarka Tamara Skroza. O tome su morali voditi računa portali koji su ga prvi objavili.

"Ja ne vidim šta je javni interes bilo koga na planeti da vidi odsečenu dečju  glavu", kaže Skroza.

Ni odsečena dečja glava, kao ni to koliko je neko dete mučeno ili opisivanje njegove patnje - nisu informacije koje javnost mora da zna. Zbog jedne od najtežih povreda etike u izveštavanju - slučaju ubistva Tijane Jurić, reagovali su i UNS i NUNS. Ali, to nije sprečilo tabloide da i u narednim slučajevima pišu o detaljima, koje opravdavaju navodnim interesovanjem publike.

"Vi možete o smrti da izveštavate na dostojanstven način, koji ima pijetet prema žrvti i možete da pretvorite u pornografiju smrti. Vi ovde često imate pornografske izveštaje gde imate do detalja opisano silovanje, šta je bilo, kako se neko mučio. Kod ljudi postoje razne sklonosti, nastrane, voajerske, egzibicionističke, mazohističke, sadističke, ali mediji nikako ne bi smeli to da neguju", kaže psiholog Žarko Trebješanin.

"Ako mi danas čitamo o nekome ko je ubijen, nama kao gledaocima potrebno da čujemo kako mu je odsečena glava, udovi, polni organ", kaže Tamara Skroza.

Bilo je i situacija kada su mediji svoje postupke pravdali upravo suprotnim motivima - izazivanjem saosećanja. Kao u slučaju utopljenog sirijskog dečaka koji je prošle godine pronađen na turskoj obali.

Mediji koji su fotografiju objavili, pravdali su se time da ona najbolje oslikava sudbinu izbeglica koje dolaze u Evropu i da je zato ne treba kriti. Ali, da li je to što sada svi znamo ko je bio Ajlan Kurdi zaista nešto promenilo? Sudeći po tome kroz šta izbeglice i danas prolaze - i nije.

broj komentara 0 pošalji komentar