Sve više "trenera za život"

Više nije sramota tražiti pomoć psihoterapeuta, a asistencija lajf kouča ili trenera za život postala je stvar prestiža i u Srbiji. Međutim, u Srbiji ta vrsta psihološke pomoći nije uređena, pa savetnikom ili trenerom može da se zove gotovo svako.

Otkad se na psihoterapiju više ne ide kroz sporedni ulaz, na mala vrata ulaze i terapeuti, savetnici, treneri, čija je stručnost upitna.

Psihoterapeut Mia Popić ističe da sada svako sebe može da nazove koučom, ukoliko je prošao obuku od nekoliko meseci.

Kvalifikovanog lajf kouča, ili trenera za život, u pomoć zovu uspešni da bi bili još uspešniji. Ipak, sve češće im se obraćaju i oni kojima je potrebna ozbiljnija pomoć.

"Iza tih površnih problema, da ne mogu da se organizuju ili ne mogu da postave pravi cilj, kako se to danas marketinški reklamira, mogu da stoje ozbiljni problemi, a neko ko je završio kurs od nekoliko dana neće znati da to prepozna", kaže Popićeva.

Ko je kvalifikovan da radi u osetljivoj oblasti pružanja psihološke pomoći, a ko nije, ne prepoznaje ni država. Zakon o psihoterapiji još nije usvojen, iako nacrt postoji godinama.

Nacrtom je predviđeno osnivanje komore koja bi mogla da pozove na odgovornost i vodi računa o usavršavanju stručnjaka.

Doktor Zoran Milivojević, predsednik Saveza društava psihoterapeuta Srbije, ističe da bi osoba koja se bavi psihološkom pomoći morala da ima određene kvalitete koji garantuju da će raditi u interesu klijenta, a ne u svom interesu.

"I onda klijenti koji nisu zadovoljni bi imali mogućnost da se žale etičkom odboru, a toj osobi može da bude oduzeto pravo da se bavi tom vrstom posla, ukoliko dođe do neke teže povrede etičkog kodeksa", objašnjava dr Milivojević.

Bez zakona, najpre se može pomoći samom sebi, tako što ćete da birate čiju ćete pomoć tražiti. Za sada, onome ko veruje da je pretrpeo štetu zbog neodgovarajuće terapije, ostaje jedino građanska parnica.

broj komentara 0 pošalji komentar