Nedovoljno davalaca koštane srži u Srbiji

U našem registru potencijalnih davalaca koštane srži je tek oko pet hiljada osoba. S obzirom na to da je za mnoge transplantacija jedini lek, u današnje vreme moralo bi ih biti mnogo više.

U registar davalaca može da se prijavi svaka zdrava osoba, od 18 do 40 godina, a matične ćelije možemo da damo do 60. godine.

"Popunjavaju se formulari, daje se uzorak krvi od kog mi dalje radimo analize koje su neophodne da bi se pokazalo da li davalac odgovara određenom bolesniku. Problem je što je verovatnoća da dve osobe budu podudarne, izuzetno mala", objašnjava Zorana Andrić iz Registra davalaca kostne srži.

Prošle godine za većinu naših pacijenata kojima je bila neophodna transplantacija, podudarni davalac, na sreću, nađen je u Svetskom registru, koji ima 25 miliona ljudi. A dragoceni, posebni i jedinstveni, za naše naučnike - fizičare, ozračene u Institutu Vinča pre više od pola veka bili su građani Francuske. To je je tema romana "Rascepi", autora Gorana Milašinovića, koja će biti i deo novog filma Dragana Bjelogrlića.

"Prvi put u svetu, prvi put na nejajčanim blizancima, se napravila transplantacija koštane srži sa velikim rizikom i za donore. Donori su čak bili upozoreni da mogu da izgube život, da dožive veliki šok, ali, obični građani, domaćica, bivši mornar, su došli i pristali i dali koštanu srž za jugoslovenske građane. To je tada bila velika pobeda medicine i velika pobeda humanosti", navodi kardiolog prof. dr Goran Milašinović, autor romana "Rascepi".

Zahvaljuući pionirskom poduhvatu čuvenog francuskog onkologa, Žorža Matea naši naučnici su tada preživeli. Jedan od Vinčinih fizičara Radojko Maksić, danas ima 80 godina.

"Ja mislim da je to takođe moguće i danas, da postoje ljudi, ali retki su, koji su spremni da zarad te prirodne potrebe da se drugo čoveku pomogne, žrtvuju čak i svoje sopstveno zdravlje", navodi Milašinović.

Uzimanje matičnih ćelija danas je drugačije, manje opasno za davaoce ali i dalje nezamenjivo za primaoce. Doktor koji je uradio transplantacije više nije živ, ali je u godinama kada je Srbiji bilo najteže u vreme sankcija i Nato bombardovanja, bio čest gost Beograda. Lečio je naše građane besplatno, spavao i hranio se u Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa jer nije želeo u hotel, pa ne čudi što Onkološko odeljenje te ustanove nosi ime Žorža Matea.

broj komentara 0 pošalji komentar