Radivojevići protiv "bele kuge"

Radivojevići iz Rogačice sa svojih šestoro mališana stoje nasuprot svim poraznim podacima o natalitetu u Srbiji, u kojoj gotovo svaka četvrta porodica nema dece. Oni su simbol jakih, mnogočlanih domaćinstava, kakva su u selima postojala do pre 6-7 decenija, kada je dece bilo dvostruko više, iako društvo nije bilo dvostruko bogatije od današnjeg.

Devetogodišnji Nikola je najstariji i, prirodno, vođa te male družine – kojoj je svaki dan ispunjen radošću. Ni ovce, ni koke, ni patke, ni prepelice neće biti gladne i zaboravljene, jer je briga o njima mališanima zadovoljstvo, a uputstva starijih, uvek blaga reč podrške. Tako je, u porodici sa šestoro dece, rad – i igra i zabava.

Nikola hrani zeca, Nemanja prepelice, Angelina i Jovana pomažu babi, a Miloš vodi psa. Angelina kaže da najviše voli da čisti.

Pod tim krovom, dečji smeh nadjačava sve ostalo: pospanost zbog ustajanja u cik zore, neuobičajeno duge radne dane, brige zbog malih prihoda i velikih troškova...

"Mislim da sam najsrećniji čovek na svetu. Teško jeste, ali kada pogledam njih šestoro, teškoća prođe. Radim u firmi, posle kad dođem kući radim, idem u njivu – normalno", kaže otac Rade Radivojević.

Majka Snežana Radivojević kaže da imaju sve što im je važno, imaju zdravlje, što im je najbitnije.

I ko najviše voli najmlađeg brata, nije lako utvrditi.

U kući u kojoj je jedino nežnosti i ljubavi u izobilju, ne čezne se za morem, koje još niko od mališana nije video, telefonima i računarima.

"Moja deca nemaju kompjuter, nemaju laptop, nemaju te stvari, ali ja mislim da im to i ne fali. Iskrena da budem, mislim da im to uopšte ne fali", kaže Snežana.

A deda dobro pamti sela puna dece, red i pravilo da jedni idu na visoke škole a drugi ostaju na imanju, da kuća ne zapusti.

"Moj otac je imao sedam sinova i pet kćerki. Sad se bolje živi, a manje dece. Kažu, košta dete. Ja ne mogu to da shvatim, zaista. U Rogačici, ovde, rode jedno-dvoje", kaže deda Božidar Radivojević.

Zato se Radivojevićima svi pomalo čude. Iznenađenje su i za socijalne službe – pa dečjeg dodatka za peto i šesto dete nemaju. A u njihovom domu sreće je, ipak, više nego tamo gde je mera: tri televizora, dva kućna ljubimca i jedno dete.

broj komentara 5 pošalji komentar
(petak, 08. jan 2016, 03:54)
anonymous [neregistrovani]

divota bozija....

Ovi divni i srecni ljudi ne traze nikakvu pomoc. Oni su jednostavno sretni i zelim im puno zdravlja te da im "sve od ruke rodi".
Mi u Kanadi /i svi dugi izvan Srbije/ jednostavno nestajemo i nama je potrebna pomoc jer nasa unucad nece znati niti jednu srpsku rijec. Nas novac je toliko bezvredan... Nasi zivoti u dijaspori ce se okoncati sa "Sve je imo, nista imo nije..."

(četvrtak, 07. jan 2016, 23:46)
Мићко [neregistrovani]

Село

У Србији је било деце кад је више људи живело на селу. Одувек су у граду живеле породице са мање деце а положај данашњег сељака је финансијски неодржив. Када се побољшају услови за живот на селу и подстицаји за породице са више деце онда ће нестати бела куга у Србији. Такође, на селу не постоји проблем мањка животног простора кога има у граду.

(četvrtak, 07. jan 2016, 23:21)
dragan petrovic kanada [neregistrovani]

Kako

Mir Boziji, Hristos se rodi kako pomoci ovom divnom primeru u kojem se moze ogledati Stbija. Ima li neki kontakt telefon, ziro rracun, bilo sta, ja zivim u kanadi i zeleo bih da pomognem ove ljude kad su ovako divni i njihova deca isto.

(četvrtak, 07. jan 2016, 22:50)
Radan Tešić Berlin [neregistrovani]

samo za pohvalu

Svaka vam cast zelim vam samo zdravlje a sve ostalo bice.

(četvrtak, 07. jan 2016, 21:18)
anonymous [neregistrovani]

Hvala RTS-u ...

za divnu ljudsku priču u ove Blage dane. Treba više pisati o ovakvim porodicama, iz kojih će, nema sumnje, izaći najbolji ljudi. Nije srećan onaj koji mnogo ima, nego onaj, kome je malo dosta.