Šta znamo o praznicima i kako ih proslavljamo

Sutra i prekosutra su praznici porodice! Badnjak, seno, pijukanje, suve šljive, orasi, bogata trpeza, to tradicionalno čini Badnji dan i Božić. Da li samo to znamo ili tako i slavimo?

Isti praznik, dve slike, u selu i gradu.

"Malo ljudi slavi kako se pre slavilo. Slavimo onako kako ide, koliko se može naravno, u česnicu ne ide zlatnik, nego neka naša parica", kažu građani.

Česnicu i paricu neki zamene kartom za put. Najtraženije su srpske planine, za njima bugarska zimovališta i evropske metropole.

"Svakako se putuje u to vreme s obzirom da je to vreme novogodišnjih praznika, raspust. Deo populacije voli da iskoristi taj deo praznika i da u to vreme otputuje", kaže Aleksandar Seničić iz Jute.

Ne bira se samo destinacija, važan je i datum povratka. 

"Obično planiraju da se vrate do petog, šestog s obzirom da je Božić jedan od onih praznika za koje se pretpostavlja da ih treba provesti kući u okruženju porodice", kaže Seničić.

Ipak, mladi sa ukućanima najčešće provedu vreme do ručka i večere. Da li bar na Božić treba zaobići klubove i kafiće, mišljenja su podeljena.

"Ja sam uglavnom sa porodicom i moji prijatelji uglavnom, retko kada se viđamo za Badnji dan, uglavnom su svi sa porodicom. Dosta ljudi slavi Božić kući sa roditeljima, ali znam i mnogo ljudi koji izlaze uveče u provod, po kafanama, piju, zezaju se", kažu mladi građani.

Baš onako kako se Nova Godina slavila u komunizmu - dok se o Božiću šaputalo. Devedesetih se najradosniji hrišćanski praznik vratio na velika vrata.

"Dobili smo da je sve to medijski više propraćeno, dok su ranije to bili porodični praznici", kaže Rastko Jović sa Bogoslovskog fakulteta.

A porodična trpeza seli se i u restorane, beleži preterivanje u piću i hrani. Od radosti se i zapuca, često zaboravi šta treba na Badnji dan, a šta na Božić.

"Na Badnji dan se niko ne poziva, na Božić se ne radi i ne daje se nikom ništa iz kuće, da se ne bi izneli bogatstvo i sreća. Ne daruje se na Božić niko osim ukućana", kaže Sofija Kostić, antropolog.

Dane oko praznika i sam praznik mnogi provedu brinući da li su poštovali sve običaje kako treba.

"Ne treba se iscrpljivati u običajima, nije to suština praznika. Ne morate unositi slamu, jer pred svim crkvama imate slamu, paljenje badnjaka", kaže Rastko Jović.

"Možemo samo ljubav da dajemo da usmerimo neku radost, da se radujemo malim stvarima", navodi Sofija Kostić.

I jedni drugima.

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 06. jan 2016, 00:07)
anonymous [neregistrovani]

Bozic

Ne znam gde je Bozic devedesetih godina usao na mala vrata,u moju familiju sigurno nije,uvek smo slavili Bozic,za vreme Tita i posle Tita.Slavimo i SV.Stefana,ne samo Bozic.