Otpad iz Beograda privlačan za 60 svetskih kompanija

Upravljanje otpadom je jedan od najvećih problema s kojima se suočava Srbija, a posebno u Beogradu koji ima najveću i najneuređeniju deponiju u Evropi. Da se tu nešto menja pokazuje i činjenica da je sve više gradova u Srbiji koji imaju projekte održivog razvoja.

Ovi projekti podrazumevaju razvoj privrede bez štetnog uticaja na životnu sredinu i korišćenje obnovljivih izvora energije. Samo Beograd će za sanaciju deponije u Vinči i izgradnju pet fabrika za prečišćavanje otpadnih voda uložiti skoro milijardu evra.

Lokalni plan upravljanja otpadom u Beogradu predviđa da se do 2021. godine uspostavi održivi sistem upravljanja otpadom i to po sistemu javno-privatnog partnerstva. Za beogradski otpad zainteresovano je čak 60 kompanija iz celog sveta.

"Sada je izabrno pet najvećih kompanija prema uslovima koje smo mi postavili. To su kompanije iz Grčke, Francuske, Nemačke. Krajem sledeće godine već očekujemo da se krene u investiciju od preko 250 miliona evra", kaže Goran Trivan iz Sekretarijata za životnu sredinu Beograda.

Plan je da se do 2020. godine trajno reši problem kanalizacije i otpadnih voda i izgradi Interceptor i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

"To postrojenje zadovoljava standarde izlaska prečišćenih voda u Dunav. To će biti Veliko Selo. Direkcija već vrši eksproprijaciju zemljišta veličine 40 hektara", kaže Petar Cekić iz Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Svaki građanin Srbije godišnje baci 350 kilograma otpada. Reciklira se svega 15 odsto, a ostalo završava na deponijama. Većina fabrika za reciklažu radi sa 60 odsto kapaciteta jer nemaju dovoljno sirovina, a pet ambalaža se izvozi.

"Mi imamo dovoljno otpada ali nerazvijeno sakupljanje. Dodatni problem pored sakupljanja je što dozvoljavamo da nam sirovine odlaze kao neprerađeni otpad u inostranstvo", kaže Ana Petrović Vukićević iz Udruženje reciklera Srbije.

U resornom ministarstvu kažu da je održivi razvoj prilika zemljama u tranziciji da kroz vid zelene ekonomije polako izađu iz krize.

"Jedna stvar je bogata zemlja koja se održivo razvija da bi očuvala svoje resurse a troši tuđe. Druga stvar je zemlja u tranziciji koja nema dovoljno sredstava da koristi tuđe resurse i mora da se bavi obnovljivim izvorima energije i onome što se nalazi oko nas", kaže Aleksandar Vesić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

U organizaciji Centralnoevropskog foruma za razvoj, 168 gradova i opština predstavili su 970 projekata u oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora i zaštite životne sredine koji se realizuju kroz javno privatno partnerstvo.

"CEDEF je tu da im preko kompanija koje smo mi nazvali premijer liga,  društveno odgovorne kompanije, nosioci naprednih tehnologija koji su lideri u svojoj oblasti, i koje su spremne da putem javno privatnog partnerstva te projekte direktno sa gradovima realizuju", kaže Jovanka Arsić Karišić iz CEDEF-a.

Liderima održivog razvoja proglašena su 64 grada, zbog projekata koji najviše utiču na poboljšanje života njihovih građana.

broj komentara 6 pošalji komentar
(utorak, 01. dec 2015, 14:47) - marko [neregistrovani]

Ma ko te pita...

Srbija grabi Guliverovim koracima ka razvijenom svetu i nema vremena za "sitne" ekoloske probleme :)))

(utorak, 01. dec 2015, 11:50) - Markovljev [neregistrovani]

Ambalaža 2

Živim u Češkoj koja je stvarno medju vodećim zemljama Evrope u sakupljanja i reciklaze otpada ali ne znam za automate za povratnu plastiku. Staklena ambalaže se vraća kako je to napisao kolega, ali ne sva (recimo tvrdi alkohol i slično) ali česi stvarno otpad separišu i bacaju u odgovarajuće kontejnere kojih je stvarno dovoljno a skoro svuda. Već sam jednom pisao kako sam u Novom Sadu video žičani kavez na plastični otpad koji je bio pun plastičnih flaša i kao trešnja na torti je neko tamo natrpao komunalni otpad i sva maast ode u propast. Od Hargoša pa dalje po Srbiji kod svakog mesta se vidi neuredjena, deponija iz koje se diže otrovni dim i smrad i time dočekujemo goste iz Evrope. Bilo bi lepo kada bi bar bile ogradjene da otpad ne leti svuda okolo ako već nemamo sredstva za preradu otpada. Obale reka su pune kojekakvog otpada a o vodi koja se ispušta u reke nema smisla ni pisati, pa me je zato ova reportaža oduševila i nadam se da će se i u tom pravcu konačno nešto u Srbiji menjati. Hvala za prostor.

(utorak, 01. dec 2015, 11:42) - Peđa iz Novog Sada [neregistrovani]

Engleski primer

Pre tri i po godine bio sam tri nedelje u Engleskoj, u Hamu, predgrađu Londona. Tamo imaju nekoliko vrsta kanti za smeće: za predmete od plastike, za drvo, za staklo, za papir i za organske otpatke. Svaka kanta je drugačije boje, a vozila čistoće prolaze svaki dan da pokupe jednu vrstu otpada. Trijažu vrši sam vlasnik kuće. I svoju decu od malih nogu uče da vode računa o tome.

(utorak, 01. dec 2015, 11:12) - Парадокс: [neregistrovani]

"Сиромашна" Немачка...

скупља пластику (и испред мог стана је специјани контејнер), а "богата" Србија баца пластику и у "нетакнуту природу"!

(utorak, 01. dec 2015, 10:34) - anonymous [neregistrovani]

Очито, не!

Ми смо богата земља. Нека се тиме баве сироти.

(utorak, 01. dec 2015, 10:27) - anonymous [neregistrovani]

ambalaza

Da li postoji mogućnost da se u velikim merketima uvede obaveza otkupa plastičnih i staklenih flaša putem automata, isto kao što se radi na zapadu? Kada kupite piće, plaćate i ambalažu, a kada vratite flaše dobijete račun na automatu i sa tim računom idete na kasu. Stvar je jednostavna, a flaše umesto da završe u nekoj reci idu na reciklažu.